Evropa prelazi 100 GWh baterijskog skladištenja: rast se ubrzava, ali tempo razvoja i dalje je izazov

Evropski sektor baterijskog skladištenja energije napravio je važan korak ka zrelosti tržišta: ukupni instalirani kapacitet premašio je 100 GWh u 2025. godini, nakon što je tokom godine dodato 36 GWh novih sistema, prema podacima SolarPower Europe. Za investitore i operatere to nije samo statistika rasta—signal je da se skladištenje sve češće pozicionira kao infrastrukturna komponenta elektroenergetskog sistema, naročito kako obnovljivi izvori dobijaju veći udeo.

Veliki sistemi preuzimaju primat

Prekretnica se vidi i u strukturi novih instalacija. Po prvi put, utility-scale (veliki) baterijski projekti činili su više od polovine svih novih instalacija, čime su preuzeli vodeću ulogu od rezidencijalnih i komercijalnih sistema. Taj pomak ukazuje na tranziciju sa decentralizovanih rešenja ka velikim mrežnim baterijama koje sve više služe za balansiranje sistema, upravljanje cenovnom volatilnošću i integraciju obnovljivih izvora na nivou prenosne mreže.

Planovi rasta do kraja decenije

SolarPower Europe očekuje da će godišnje instalacije premašiti 50 GWh u 2026. godini. Dalje projekcije idu ka oko 138 GWh do 2030. godine, što bi moglo dovesti do ukupnog kapaciteta od približno 470 GWh do kraja decenije—pod uslovom da se trend nastavi. Najveća tržišta ostaju Nemačka, Ujedinjeno Kraljevstvo i Italija, dok su Ukrajina i Bugarska zabeležile ubrzan rast sa niže baze.

Regulatorni tempo kao ograničenje

Iako rast izgleda snažno, industrijske organizacije upozoravaju da trenutni tempo razvoja nije dovoljan za ispunjavanje dugoročnih ciljeva EU u energetici i klimatskoj politici. SolarPower Europe zato traži od Evropske komisije poseban akcioni plan za baterijsko skladištenje, uz brže izdavanje dozvola, kraće rokove priključenja na mrežu i jače investicione podsticaje.

Koliko kapaciteta sistemu treba

Na nivou planiranja sistema, procene SolarPower Europe sugerišu da će Evropi biti potrebno oko 200 GW instaliranog baterijskog kapaciteta do 2030. godine kako bi se obezbedila stabilnost mreže uz sve veći udeo obnovljivih izvora. Think tank Ember takođe očekuje širu ulogu baterija u balansiranju elektroenergetskog sistema kako proizvodnja iz vetra i solarne energije raste.

Padajući troškovi menjaju ekonomiku

Jedan od ključnih razloga za ubrzanje jeste poboljšanje troškovne konkurentnosti skladištenja. Ember procenjuje da bi do 2030. godine trošak četvoročasovnog velikog baterijskog sistema mogao pasti na oko €560/kW—oko 20% manje od troška izgradnje novih gasnih elektrana. U pojedinim projektima već se beleže troškovi od oko €412/kW, što ukazuje na brzu promenu ekonomike u korist baterija.

Fleksibilnost potrošnje jača efekat skladišta

Pored ponude izgradnjom baterija, sve veći značaj ima fleksibilnost potrošnje. Do 2030. godine očekuje se da će svaki šesti automobil u Evropi biti električni, pri čemu bi oko polovine moglo da koristi pametno punjenje. Uz to, toplotne pumpe će sve više prebacivati potrošnju električne energije na periode kada je proizvodnja iz obnovljivih izvora najveća.

U zbiru, Ember zaključuje da kombinacija ekspanzije baterijskog skladištenja i veće fleksibilnosti potrošnje može smanjiti zavisnost Evrope od fosilnih elektrana za balansiranje—posebno gasnih postrojenja—uz istovremeno povećanje stabilnosti elektroenergetskog sistema i dublju integraciju obnovljivih izvora u evropsko tržište električne energije.