Bosna i Hercegovina: niža proizvodnja struje u aprilu, pad uglja i rast uvoza

Bosna i Hercegovina je u aprilu 2026. zabeležila nižu ukupnu proizvodnju električne energije, uz promene koje investitori i energetski analitičari mogu čitati kao signal pritiska na domaći proizvodni miks. Prema podacima Agencije za statistiku BiH, bruto proizvodnja u zemlji iznosila je 988 GWh, naspram 1.205 GWh u istom mesecu prethodne godine.

Hidro jača, termo slabi

Struktura proizvodnje pokazuje pomeranje ka hidroelektranama: hidroelektrane su činile 48,8% ukupne proizvodnje, termoelektrane 38,5%, dok su solarna i vetroenergija zajedno učestvovale sa 12,7%. Neto proizvodnja iz hidroelektrana dostigla je 477 GWh u aprilu 2026, što predstavlja rast od 7,7% na godišnjem nivou.

Nasuprot tome, termoelektrane su zabeležile značajan pad: proizvodnja je pala na 338 GWh, odnosno za 40,5% u odnosu na april 2025. godine. Istovremeno, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora (vetar i sunce) povećana je na 126 GWh, uz godišnji rast od 18,9%.

Trgovina: veći uvoz uprkos padu izvoza

Na strani trgovine električnom energijom trend ukazuje na veću zavisnost od spoljnih tokova. Uvoz električne energije porastao je za 11,5% na 455 GWh (sa 408 GWh godinu dana ranije). Istovremeno, izvoz je pao za 14,1%, na 575 GWh u poređenju sa 669 GWh u aprilu prethodne godine.

Gorivo: pad uglja i rast gasa

Promene u energetskom miksu prate se i kroz podatke o gorivima. Proizvodnja lignita iznosila je 440.000 tona u aprilu 2026. godine, što je pad od 28,1% na godišnjem nivou. Proizvodnja mrkog uglja smanjena je za 23,4%, na 292.000 tona.

U isto vreme raste oslonac na gas: uvoz prirodnog gasa porastao je na 18,92 miliona kubnih metara u aprilu 2026. godine, što predstavlja povećanje od 8,5% u odnosu na 17,43 miliona kubnih metara zabeleženih godinu dana ranije.

Kombinacija pada termoelektranske proizvodnje usled slabije aktivnosti u segmentu uglja i istovremenog rasta uvoza električne energije sugeriše da će naredni period biti važan za praćenje kako se BiH balansira između domaćih izvora i spoljnih nabavki—posebno kada se uzme u obzir jačanje hidroelektrana i obnovljivih izvora.