Mađarska i Rumunija postavljaju tempo: rastuće potrebe za hlađenjem guraju cene električne energije na vrh u Jugoistočnoj Evropi

Kako se letnja potražnja za električnom energijom intenzivira, Mađarska i Rumunija su tokom 26. nedelje (22–28. jun 2026.) postale ključna žarišta cenovnog pritiska u Jugoistočnoj Evropi. Obe zemlje su zabeležile nedeljne prosečne veleprodajne cene blizu 150 €/MWh, što investitorima i učesnicima na tržištu signalizira da se rizik od skuplje energije sve više prebacuje na region kroz međusobno povezane tokove.

Veleprodajni vrh: Mađarska predvodi region sa rastom od preko trećine

Mađarska je predvodila region sa cenom od 149,92 €/MWh, uz rast od 37,3% u odnosu na prethodnu nedelju. Rumunija je bila odmah iza sa 148,78 €/MWh, pri čemu je zabeležila povećanje od 41,9%. Prema opisu tržišnih kretanja, ovaj skok nije bio samo posledica šireg regionalnog rasta cena, već kombinacija višeg nivoa potražnje za električnom energijom, povećane zavisnosti od uvoza i smanjene fleksibilnosti elektroenergetskih sistema.

Zašto Mađarska ponovo postaje referenca

Mađarsko tržište ostaje jedno od najvažnijih cenovnih čvorišta u regionu zbog strateškog položaja između srednjoevropskih i balkanskih tokova električne energije. Kako su temperature rasle i kako se povećavala večernja potrošnja, Mađarska je ponovo postala referentna tačka za susedna tržišta uključujući Srbiju, Hrvatsku, Rumuniju, Austriju i Slovačku. Snažan rast mađarskih veleprodajnih cena tako se tumači kao odraz šireg zatezanja uslova na međusobno povezanim tržištima.

Rumunija pod pritiskom: domaća proizvodnja nije pratila rast potrošnje

Rumunsko tržište je takođe doživelo značajnu promenu pod uticajem snažnog rasta potražnje i povećanja obima uvoza električne energije. Iako Rumunija ima raznovrsan proizvodni miks koji uključuje hidroelektrane, nuklearnu energiju, termoelektrane i obnovljive izvore, veći obim uvoza tokom posmatrane nedelje ukazao je da domaća proizvodnja nije bila dovoljna da u potpunosti pokrije rastuću potrošnju.

Večernji vrhovi menjaju dinamiku cena uprkos solarnoj proizvodnji

Tokom nedelje posebno je naglašen rastući značaj večernjih vršnih cena električne energije. Solarni doprinos tokom dana je ublažavao pritisak na cene, ali kako se približavaju kasni popodnevni sati njegov efekat je brzo opadao dok je potražnja za hlađenjem ostajala visoka. Zbog toga su gasne elektrane, proizvodnja iz uglja i lignita, fleksibilnost hidroelektrana i prekogranični uvoz dobili veću važnost za pokrivanje večernje potrošnje.

Ograničena dostupnost fleksibilnih kapaciteta dovela je do najizraženijih skokova cena tokom večernjih sati. U tom kontekstu Mađarska je pokazala posebno snažan cenovni pritisak.

Komercijalne posledice za Zapadni Balkan: skuplji troškovi nabavke

Za Srbiju i širi region Zapadnog Balkana razvoj događaja u Mađarskoj i Rumuniji ima direktne komercijalne posledice. Cenovni koridor koji formiraju ova dva tržišta sve više služi kao referenca za troškove uvoza električne energije, strategije nabavke i prihode komercijalnih proizvođača iz obnovljivih izvora.

Kada veleprodajne cene u Mađarskoj i Rumuniji dostignu nivo od gotovo 150 €/MWh, susedna tržišta se suočavaju sa višim troškovima uvoza i većom izloženošću ograničenjima na prekograničnim interkonekcijama. To dodatno pojačava značaj kapaciteta prenosa električne energije i regionalne tržišne integracije za održavanje ravnoteže između ponude i potražnje.

Šta sledi: letnje temperature mogu produžiti cenovni pritisak

Rezultati 26. nedelje sugerišu da severni deo Jugoistočne Evrope deluje kao glavni izvor pritiska na veleprodajne cene dok se letnja potražnja intenzivira. Ukoliko visoke temperature potraju tokom jula—uz ograničenu hidroproizvodnju ili rast troškova goriva—Mađarska i Rumunija bi mogle ostati na vrhu regionalne cenovne krive. U tom slučaju zategnuti tržišni uslovi verovatno će nastaviti da utiču na cene električne energije u okolnim SEE tržištima.

Virtu.Energy