Rumunija uvodi plaćanje za smanjenje potrošnje: novi tržišni mehanizam fleksibilnosti

Rumunija pravi korak dalje od klasičnog balansiranja oslanjanjem na proizvodnju, uvodeći formalni mehanizam kroz koji potrošači električne energije, snabdevači i agregatori mogu biti plaćeni za smanjenje potrošnje kada je potrebna dodatna fleksibilnost. Time se kontrolisana potrošnja praktično pretvara u tržišni resurs, a ne samo u pasivnu stavku bilansa.

Kako funkcioniše novi model fleksibilnosti

Regulativa koju je ANRE usvojio u avgustu omogućava učesnicima da ponude dobrovoljno smanjenje opterećenja. Prihvaćena i verifikovana smanjenja biće remunerisana mehanizmom kojim upravlja Transelectrica. U suštini, tržište dobija dodatni kanal za obezbeđivanje fleksibilnosti: umesto da se sistem oslanja isključivo na povećanje proizvodnje ili druge operativne poteze, deo tereta može privremeno da se preusmeri sa mreže.

Zašto je to važno za jugoistočnu Evropu

Ovaj razvoj ima širi značaj od Rumunije, jer regionalnu elektroenergetsku tranziciju dosad su uglavnom pokretale investicije na strani proizvodnje—od solarnih i vetroelektrana do hidroelektrana, baterijskih sistema za skladištenje energije i interkonekcija. Potrošnja je pritom ostajala uglavnom pasivna. Uvođenjem strukture u kojoj industrijski i komercijalni potrošači, kao i agregatori, mogu direktno da učestvuju u balansiranju sistema, Rumunija menja pravila igre.

Četvrta opcija kada sistemu zafali električne energije

Kada električne energije nema dovoljno tokom večernjih vršnih perioda, sistem tradicionalno ima tri mogućnosti: povećanje proizvodnje, uvoz električne energije ili pražnjenje skladišta energije. Fleksibilnost na strani potrošnje uvodi četvrtu opciju—privremeno smanjenje potrošnje tamo gde je ekonomski trošak takvog smanjenja niži od troška proizvodnje dodatnog megavat-sata električne energije.

Za velike industrijske potrošače to može značiti da upravljanje potrošnjom postane izvor prihoda. Postrojenja poput čeličana, cementara, hladnjača, data centara ili pumpnih stanica ne moraju nužno da trajno smanjuju potrošnju; određene operacije mogu biti pomerene za sat ili dva kada uslovi u sistemu postanu nepovoljni.

Uloga agregatora i veza sa baterijskim sistemima

Agregatori bi mogli imati posebno važnu ulogu jer pojedinačni potrošači često nisu dovoljno veliki da bi samostalno efikasno učestvovali na tržištima fleksibilnosti. Udruživanjem više potrošača agregator može formirati portfolio sposoban da ponudi značajan kapacitet.

Mehanizam se takođe nadovezuje na rast broja baterijskih sistema u Rumuniji. BESS sistemi mogu da reaguju u roku od nekoliko milisekundi i pružaju usluge regulacije frekvencije, dok su fleksibilni potrošači potencijalno pogodniji za duža smanjenja potrošnje. Zbog toga dva resursa mogu pokrivati različite delove spektra potrebne fleksibilnosti.

Vreme implementacije i implikacije na troškove

Uvođenje ovog modela dolazi u trenutku kada brzo povećanje kapaciteta solarnih elektrana sve češće dovodi do perioda niskih cena tokom podnevnih sati, nakon kojih slede nagli porasti opterećenja u večernjim satima. Kako udio obnovljivih izvora raste, tržištu postaje potrebno sve više resursa koji mogu da premoste razliku između dnevnog viška i večernje nestašice.

Učešće potražnje smanjuje potrebu za dodatnim proizvodnim kapacitetima koji bi morali da budu dostupni prvenstveno tokom vršnih perioda i moglo bi doprineti nižim troškovima balansiranja. Kako se model bude šire primenjivao, elektroenergetska tržišta će sve više nagrađivati fleksibilnost—ne samo samu količinu proizvedene električne energije.

Mogući regionalni efekat

Rumunija bi vremenom mogla da uspostavi pristup koji će Srbija, Bugarska, Hrvatska i drugi elektroenergetski sistemi u jugoistočnoj Evropi pratiti. Narednu fazu regionalne elektroenergetske tranzicije neće određivati samo to ko može da proizvodi električnu energiju—već i ko može da prestane (ili prilagodi) da je troši i po kojoj ceni.