Bugarska traži reviziju EU ETS-a i prioritet za elektroenergetske mreže

Bugarska poziva Evropsku uniju da preispita posledice određivanja cene emisije ugljenika na energetski intenzivne industrije, upozoravajući da troškovi mogu rasti brže od razvoja infrastrukture potrebne za dekarbonizaciju. U isto vreme, država traži ubrzanje ulaganja u elektroenergetske mreže, sisteme za skladištenje energije i digitalnu infrastrukturu, uz poruku da se klimatska politika mora vezivati za sposobnost sistema da isporuči niskougljeničnu energiju.

Procena uticaja EU ETS-a na konkurentnost

Na neformalnom sastanku Saveta EU za konkurentnost u Dablinu, zamenik ministra ekonomije, investicija i industrije Krasimir Jakimov rekao je da Evropska komisija treba da sprovede sveobuhvatnu procenu Sistema Evropske unije za trgovinu emisijama (EU ETS) i njegovog uticaja na konkurentnost evropske industrije.

Kako se navodi, stav Bugarske odražava rastuću zabrinutost među državama članicama koje se u velikoj meri oslanjaju na ugalj i imaju snažan prerađivački sektor. Ključno pitanje je tempo: troškovi emisije ugljenika, prema toj oceni, rastu brže nego što se razvija infrastruktura neophodna za dekarbonizaciju industrije.

Zašto mreže postaju centralna tačka tranzicije

Jakimov je predložio da elektroenergetske mreže dobiju status infrastrukture od primarnog ekonomskog značaja. Takav pristup bi, kako je obrazloženo, mogao omogućiti brže izdavanje dozvola i odobravanje investicija za projekte prenosa, distribucije i skladištenja energije.

U argumentaciji Bugarske naglašava se da visoke cene emisijskih jedinica (EUA) mogu podstaći ulaganja u čistije proizvodne procese, ali efekat postaje teže održiv kada kompanije nemaju pristup konkurentnoj niskougljeničnoj električnoj energiji, priključcima na mrežu ili dovoljnoj fleksibilnosti elektroenergetskog sistema. Snažnije mreže bi trebalo da omoguće veću upotrebu obnovljivih izvora, smanje zagušenja i olakšaju elektrifikaciju industrijske procesne toplote i proizvodnih procesa.

Povezivanje klimatskih ciljeva sa finansiranjem i fleksibilnošću

Bugarski predlog polazi od toga da su ulaganja u mrežu i određivanje cene emisija povezane politike, a ne odvojene oblasti. Uz sisteme za skladištenje energije i fleksibilnost na strani potrošnje, industrijski potrošači bi mogli lakše da ublaže izloženost promenljivim cenama električne energije na satnom tržištu.

Istovremeno, Bugarska smatra da klimatska politika treba da jača evropsku industrijsku bazu umesto da doprinosi premeštanju energetski intenzivne proizvodnje van Evropske unije. Za to su joj potrebni predvidiv regulatorni okvir, bolji pristup finansiranju i jasnija podrška ulaganjima u energetsku efikasnost, elektrifikaciju i fleksibilnost elektroenergetskog sistema.

Poseban fokus na sektore izložene EU ETS-u

Navedeno je da stav ima poseban značaj za metaluršku industriju, hemijsku industriju, proizvođače đubriva, cementnu industriju i druge sektore koji su istovremeno izloženi troškovima EU ETS-a i međunarodnoj konkurenciji. Ti sektori će se sve više oslanjati na dugoročne ugovore o snabdevanju električnom energijom, sigurnost pristupa mreži i verodostojne planove dekarbonizacije kako Mehanizam za prekogranično prilagođavanje emisije ugljenika (CBAM) ulazi u fazu pune finansijske primene.

Zajednička poruka Bugarske je da bez ubrzanog razvoja mrežne infrastrukture — uz skladištenje energije i fleksibilnost — rast troškova emisija može otežati investicione odluke u industriji. Za investitore i proizvođače to znači da će naredni koraci EU politike verovatno biti ocenjeni kroz prizmu sposobnosti energetskog sistema da isporuči niskougljeničnu struju po konkurentnim uslovima.