EU priprema strategiju elektrifikacije: manje uvoza fosilnih goriva, ali veći pritisak na mrežu

Evropska komisija priprema novu dugoročnu strategiju elektrifikacije koja bi trebalo da smanji zavisnost Evrope od uvoza fosilnih goriva, ojača energetsku bezbednost i podrži konkurentnost industrije. Predstavljanje strategije planirano je za 17. jul 2026, dok se očekuje da prateći zakonodavni okvir bude spreman tokom četvrtog kvartala 2026. godine, u okviru klimatsko-energetskog paketa EU za period nakon 2030.

Elektrifikacija kao instrument za cilj do 2040.

Elektrifikacija se postavlja kao jedan od ključnih instrumenata za ostvarenje cilja EU da do 2040. godine smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za 90% u odnosu na nivo iz 1990. godine. Iako konačan cilj elektrifikacije još nije objavljen, Komisija procenjuje da šira upotreba električne energije može da zameni oko dve trećine sadašnje potrošnje prirodnog gasa i da smanji potražnju za naftom za približno 50%.

Makroekonomski efekat: potencijalna ušteda na uvozu

Očekivano smanjenje uvoza goriva moglo bi da umanji rashode EU za oko 200 milijardi evra do kraja naredne decenije. Strategija zato dobija širi značaj od same dekarbonizacije, posebno nakon perioda tokom kojeg su evropski proizvođači bili suočeni sa višim troškovima energije u poređenju sa konkurencijom u Sjedinjenim Američkim Državama i pojedinim delovima Azije.

Niska startna tačka i jaz prema Aziji

Udeo električne energije u finalnoj potrošnji energije EU trenutno iznosi oko 23%. Istovremeno, oko 70% proizvodnje električne energije već dolazi iz domaćih niskougljeničnih izvora, ali stopa elektrifikacije je i dalje niža nego u Kini, Japanu i Južnoj Koreji, gde električna energija čini više od 30% ukupne finalne potrošnje.

Finansiranje industrijske elektrifikacije i širenje infrastrukture

Komisija razmatra ciljanu podršku industrijskoj elektrifikaciji koja bi mogla da bude finansirana prihodima ostvarenim kroz Sistem EU za trgovinu emisijama (EU ETS). Među merama koje su takođe predmet razmatranja su dodatno širenje infrastrukture za punjenje električnih vozila, veća primena električnih teretnih vozila i transformacija luka u centre za čistu energiju i elektrifikaciju.

Zgrade kao veliki potrošač: toplotne pumpe i uticaj na gas

Zgrade su identifikovane kao još jedan važan segment programa. Novi podsticaji mogli bi da ubrzaju ugradnju toplotnih pumpi, s obzirom na to da zgrade učestvuju sa približno polovinom ukupne potrošnje prirodnog gasa u EU. Elektrifikacija industrijske procesne toplote i grejanja stambenih objekata trebalo bi direktno da utiče na potrošnju gasa, opterećenje elektroenergetske mreže i sezonsku dinamiku potrošnje električne energije.

Glavno ograničenje: kapacitet mreže i brže izdavanje dozvola

Sprovođenje strategije zahteva znatno veća ulaganja u proizvodne kapacitete, elektroenergetsku mrežu, sisteme za skladištenje energije i fleksibilnu potrošnju. Komisija ističe da će dostupnost elektroenergetske mreže verovatno predstavljati glavno ograničenje: razvoj novih obnovljivih izvora energije i industrijske elektrifikacije ne može se odvijati potrebnom dinamikom bez bržeg izdavanja dozvola i jačanja prenosne i distributivne mreže.

Energetsko oporezivanje i kraj subvencija fosilnim gorivima nakon 2030.

Komisija razmatra izmene energetskog oporezivanja i postepeno ukidanje subvencija za fosilna goriva nakon 2030. Takav pravac politike trebalo bi da stvori veće investiciono tržište za obnovljive izvore energije, baterijske sisteme za skladištenje energije, elektroenergetsku opremu, toplotne pumpe, infrastrukturu za punjenje električnih vozila i industrijske elektroenergetske sisteme. Istovremeno, sve veći deo evropske energetske bezbednosti prebacuje se na pouzdanost i efikasnost rada elektroenergetskih mreža.