Slabi dotoci Dunava pojačavaju pritisak na EPS: od Đerdapa do Kostolca

Slabiji, dugotrajniji dotoci Dunava sve jasnije premeštaju teret u energetskom bilansu Srbije: dok hidroenergetska kaskada Đerdap radi ispod uobičajenog nivoa, posledice se preliju i na termoelektrane u Kostolcu. Iako je elektroenergetski sistem operativno stabilan, ekonomski pritisak raste kroz veći oslonac na uvoz, kratkoročno trgovanje i pažljivije korišćenje akumulirane hidroenergije.

Hidrologija usporava Đerdap, a gubitak se meri dnevno

Trenutni dotok Dunava iznosi približno polovinu dugoročnog proseka i približava se biološkom minimumu reke. Prognoze za naredne nedelje ne ukazuju na značajniji oporavak hidroloških uslova.

U takvim okolnostima, Đerdap 1 je poslednjih dana proizvodio nešto više od 5.000 MWh dnevno, što je oko trećine uobičajene proizvodnje. To odgovara prosečnoj snazi od svega oko 208 MW, naspram približno 625 MW u normalnim uslovima. Gubitak proizvodnje procenjuje se na gotovo 10 GWh dnevno.

Skuplja nadoknada energije brzo poskupljuje troškove

Kada veleprodajne cene električne energije iznose 100–130 evra/MWh, nadoknada nedostajuće energije mogla bi da košta približno 1–1,3 miliona evra dnevno, pre uračunavanja zagušenja, potrebe za balansiranjem i razlika između satnih uvoznih cena. Finansijski uticaj raste naročito kada se niska hidrologija poklopi sa večernjom nestašicom i regionalnom potražnjom pojačanom zbog visokih temperatura.

Raspoloživost postrojenja nije problem—ograničenje je reka

EPS je saopštio da su sve remontovane jedinice Đerdapa tehnički raspoložive i da rade na maksimalnoj snazi koju dozvoljavaju trenutni uslovi na reci. Drugim rečima, problem je hidrološke prirode, a ne mehaničke—što znači da klasična poboljšanja raspoloživosti postrojenja ne mogu da uklone uzrok smanjene proizvodnje.

Bajina Bašta pomaže, ali ne može da nadomesti trajne gubitke

Nedavno modernizovana reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta pruža određeno olakšanje. EPS može da kupuje električnu energiju tokom jeftinijih solarnih sati, pumpa vodu u gornju akumulaciju i zatim proizvodi struju tokom skupljih večernjih perioda. Na taj način se smanjuju troškovi nadoknade energije, ali se ne mogu u potpunosti nadoknaditi trajni gubici koji nastaju zbog znatno slabije proizvodnje cele (mnogo veće) kaskade Đerdap.

Kostolac trpi zbog niskog vodostaja—rizik pogađa oba segmenta portfolija

Nizak vodostaj dodatno ograničava kapacitet za hlađenje termoelektrana u Kostolcu, što primorava na smanjenje proizvodnje. Time se stvara povezani rizik: isti rečni uslovi istovremeno slabe dva odvojena segmenta EPS-ovog proizvodnog portfolija—hidro i ugljene kapacitete.

Stabilnost sistema ostaje, ali ekonomski teret raste

Elektroenergetski sistem Srbije i dalje funkcioniše stabilno na operativnom nivou, ali se ekonomski teret premešta ka uvozu električne energije, kratkoročnom trgovanju i pažljivom korišćenju akumulirane hidroenergije. U tom kontekstu, suša na Dunavu postaje podjednako pitanje bilansa EPS-a koliko i ograničenje same proizvodnje.