Hrvatska drži stabilnost elektroenergetskog sistema, ali suša sve više gura bilans ka uvozu

Hrvatska za sada uspeva da održi stabilan rad elektroenergetskog sistema uprkos dugotrajnoj suši i neuobičajeno niskim vodostajima reka. Međutim, kako se hidrološki uslovi ne poboljšavaju i kako tokom leta raste potražnja za električnom energijom, bilans sve više zavisi od uvoza—što direktno utiče na troškove snabdevanja i rizike povezane sa cenama u regionu.

HEP: vode u akumulacijama oko sezonskog proseka, ali hidrološki pritisak traje

HEP je saopštio da se nivoi vode u akumulacijama hidroelektrana i dalje kreću oko sezonskog proseka. Prema navodima kompanije, raspoložive zalihe obezbeđuju dovoljnu operativnu fleksibilnost za proizvodnju električne energije. Ipak, pogoršani hidrološki uslovi utiču na raspoloživost hidroelektrana širom jugoistočne Evrope, što ograničava prostor za oslanjanje isključivo na regionalnu proizvodnju.

Letnja potrošnja i slabija hidro proizvodnja pojačavaju potrebu za uvozom

HEP trenutno pokriva potrebe za električnom energijom kombinacijom domaće proizvodnje i uvoza. Posebna pažnja posvećena je periodima toplotnih talasa: tada raste potrošnja zbog hlađenja, dok istovremeno opada proizvodnja iz hidroelektrana. Dodatno, termoelektrane koje koriste rečnu vodu za hlađenje mogu biti suočene sa operativnim ograničenjima.

Udeo uvoza postaje posebno vidljiv kroz regionalni elektroenergetski bilans za 4. avgust. Prognozirana potrošnja iznosila je 2.589 MW, dok je domaća proizvodnja procenjena na 1.391 MW. To je rezultiralo prosečnim neto uvozom od oko 1.197 MW, pa je više od 46% ukupne potrošnje bilo pokriveno uvozom.

Odakle dolazi električna energija i šta to znači za troškove

Najveće planirane količine električne energije stizale su iz Slovenije i Mađarske. Hrvatska je uvozila približno 672 MW iz Slovenije i 424 MW iz Mađarske, uz manje količine iz Bosne i Hercegovine i Srbije.

Iako ovakva struktura uvoza doprinosi sigurnosti snabdevanja, istovremeno povećava izloženost troškovima nabavke električne energije—posebno tokom večernjih časova. Tada se javlja nestašica fleksibilnih proizvodnih kapaciteta u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Na berzi električne energije CROPEX prosečna tržišna cena dostigla je 191,92 evra/MWh, dok je maksimalna satna cena iznosila 478,80 evra/MWh nakon smanjenja proizvodnje iz solarnih elektrana i pojačane konkurencije među regionalnim sistemima za raspoložive fleksibilne kapacitete.

Rizici ostaju regionalni: pogoršanje hidro uslova i problemi van hidro sektora

HEP upozorava da bi dalje pogoršanje hidroloških prilika moglo dodatno smanjiti proizvodnju električne energije u susednim državama i pojačati konkurenciju za raspoloživi uvoz. U tom kontekstu navedeni su primeri koji ukazuju da rizik nije ograničen samo na hidroenergetski sektor: problemi sa proizvodnjom u nuklearnim elektranama u Rumuniji, smanjena proizvodnja iz hidroelektrana u Srbiji i ograničena raspoloživost proizvodnih kapaciteta u Mađarskoj.

Iako akumulacije hrvatskih hidroelektrana obezbeđuju određeni stepen kratkoročne operativne fleksibilnosti, one ne mogu u potpunosti zaštititi sistem od nepovoljnih kretanja na regionalnom tržištu električne energije. Dugotrajna suša čini prekogranične interkonekcije ključnim—kao i strategiju upravljanja akumulacijama i nabavku električne energije tokom večernjih časova—jer upravo ti faktori određuju ukupne troškove snabdevanja.