Hrvatska produžava zamrzavanje zimskih računa za energiju sa paketom od oko 170 miliona evra

Hrvatska ulazi u još jednu zimsku sezonu sa politički kontrolisanim cenama energije, nastojeći da ublaži volatilnost veleprodajnih troškova za domaćinstva. Iako mere donose kratkoročnu predvidivost računa i smanjuju inflatorne pritiske, one istovremeno odlažu pun povratak tržišnih troškova na krajnje potrošače — što otvara pitanja o dugoročnom finansiranju mreža i prilagođavanju sistema promenama na tržištu.

Koliko novca je planirano i kako se raspoređuje

Država planira da izdvoji oko 170 miliona evra kako bi troškove električne energije, gasa i grejanja za domaćinstva zadržala ispod tržišnog nivoa tokom zime. Program važi od 1. oktobra 2026. do 31. marta 2027., pri čemu je oko 126,4 miliona evra namenjeno električnoj energiji, a 43,7 miliona evra gasu i daljinskom grejanju.

Efekat na račune: struja i gas pod kontrolom

Prema proceni vlade, mere bi trebalo da zadrže prosečan mesečni račun za električnu energiju za domaćinstva na oko 43,33 evra, u poređenju sa približno 58,25 evra bez intervencije. Za gas se očekuje da podrška spreči prosečno povećanje cena od oko 16%, koje bi se inače dogodilo.

Nepromenjene mrežne tarife i šta to znači za tržišni signal

Pored subvencija, tarife za prenos i distribuciju koje naplaćuju HOPS, HEP ODS i Plinacro ostaju nepromenjene tokom perioda primene mera. To dodatno stabilizuje maloprodajne troškove u sezoni kada su potrošnja i budžetski pritisci najizraženiji.

Kratkoročna zaštita potrošača, ali pomeranje rizika

Iako politika obezbeđuje još jednu zimu sa relativno predvidivim troškovima energije, ona sve više razdvaja račune potrošača od stvarne ekonomije tržišta električne energije i gasa. To je posebno osetljivo u trenutku kada Hrvatska ima rastuće izdake povezane sa mrežama, integracijom obnovljivih izvora i razvojem proizvodnih kapaciteta.

Zbog toga vlada preuzima deo volatilnosti kroz subvencije i zamrznute tarife: time se smanjuju kratkoročni inflatorni pritisci, ali se veći deo tržišnog rizika prebacuje na javni sektor. Istovremeno, takav režim slabi podsticaje domaćinstvima da reaguju na nestašice ili da smanje potrošnju kada veleprodajni troškovi porastu.

Pitanje izlaska: kada će podrška biti ukinuta

Zadržavanje regulisanih naknada na nepromenjenom nivou može dodatno otežati upravljanje razlikom između potreba za ulaganjima u infrastrukturu i cena koje plaćaju potrošači. U tom kontekstu ostaje ključno pitanje kako i kada Zagreb ukida podršku bez izazivanja naglog povećanja računa domaćinstvima.

Neposredna korist mera ogleda se u političkoj i inflatornoj stabilnosti tokom zime. Dugoročno posmatrano, paket šalje jasnu poruku tržištu: maloprodajne cene energije u Hrvatskoj ostaju pod političkom kontrolom čak i kada veleprodajne cene signaliziraju drugačiji nivo troškova.