Hrvatska otvara program subvencija za domaćinstva od 38 miliona evra, prvi put uz podršku za baterijsko skladištenje

Hrvatska je u utorak otvorila prijave za program čiste energije za domaćinstva vredan 38 miliona evra, proširujući postojeći sistem podsticaja izvan krovnih solarnih elektrana. Uvođenje baterijskog skladištenja dolazi u trenutku kada sve veća večernja potražnja predstavlja rastuće ograničenje za elektroenergetski sistem.

Šta obuhvata program i kolike su subvencije

Program uključuje solarne sisteme za sopstvenu potrošnju, toplotne pumpe i baterijske sisteme za skladištenje električne energije. Standardna domaćinstva mogu dobiti podršku za do 50% prihvatljivih troškova, uz maksimalnu subvenciju od 17.850 evra. Domaćinstva klasifikovana kao ugrožena energetskim siromaštvom mogu ostvariti do 70% podrške, odnosno najviše 24.990 evra.

Zašto je baterija ključna promena

Uvođenje baterija predstavlja najvažniju promenu posmatrano sa stanovišta elektroenergetskog tržišta. Hrvatska je u prethodnom periodu brzo povećavala broj krovnih solarnih elektrana, što je smanjilo potrebu domaćinstava da električnu energiju iz mreže koriste tokom dnevnih sati. Međutim, proizvodnja solarnih sistema opada pre večernjeg vrhunca potrošnje, zbog čega sistem postaje sve više izložen potražnji nakon zalaska sunca.

U avgustu je zabeležen letnji maksimum potrošnje električne energije od 3.400,5 MWh u 21 čas, čime su premašeni i prethodni letnji rekord i najnoviji zimski maksimum. Takav obrazac dodatno opravdava ugradnju baterija iza brojila: one mogu omogućiti prebacivanje solarne energije proizvedene tokom popodnevnih sati u period kada je potrošnja najveća uveče.

Efekti na mrežu i ekonomiku ulaganja

Bez skladištenja, dalji rast broja krovnih fotonaponskih sistema mogao bi produbljivati viškove električne energije tokom sredine dana, uz relativno mali efekat na najveću potražnju nakon zalaska sunca. Kućne baterije bi mogle da promene taj profil tako što se višak solarne proizvodnje ne predaje mreži kada mu je tržišna vrednost niska, već se koristi kasnije kada su potražnja i veleprodajne cene više.

Ako se baterije primene u dovoljnom obimu, program bi mogao da smanji opterećenje distributivne mreže i ograniči potrebu za večernjim uvozom električne energije. Ipak, početni efekat zavisiće od odziva domaćinstava.

Program vredan 38 miliona evra ocenjen je kao relativno mali u odnosu na investicije potrebne za razvoj skladištenja na nivou celog elektroenergetskog sistema. Ekonomika ulaganja će se oslanjati na cene baterija, profile potrošnje domaćinstava i buduće tarife električne energije.

Širi regionalni kontekst fleksibilnosti

Dizajn subvencija može uticati na razvoj tržišta čak i pre nego što skladištenje dostigne velike apsolutne kapacitete. Uključivanje baterija zajedno sa solarnim sistemima ukazuje da hrvatska energetska politika počinje da se fokusira na vremenski raspored proizvodnje iz obnovljivih izvora, a ne samo na povećanje instaliranih kapaciteta.

Sličan pomak vidljiv je i drugde u jugoistočnoj Evropi: brzo širenje solarne energije dovelo je do pada cena tokom perioda visoke proizvodnje ka nuli ili povremenog ulaska u negativnu zonu na više regionalnih tržišta, dok večernje cene mogu premašiti 200 evra/MWh. Razlika između dnevnih i večernjih cena povećava vrednost tehnologija koje mogu prebacivati energiju između tih perioda.

Na nivou sistema fleksibilnost se može obezbediti akumulacionom hidroenergijom i uvozom električne energije, ali kućne baterije dodaju fleksibilnost bliže mestu potrošnje—posebno na distributivnim mrežama sa velikom koncentracijom krovnih fotonaponskih sistema.

Novi program zato predstavlja malu, ali značajnu promenu: pitanje se pomera sa toga koliko dodatnih solarnih panela domaćinstva mogu da instaliraju ka tome koliko proizvedene električne energije tokom dana mogu da zadrže i iskoriste tokom večernjeg vrhunca potrošnje.