Albanski LNG terminal od 5 miliona tona mogao bi da preusmeri gasne tokove Balkana i pojača pritisak na grčke uvozne rute

Planirani albanski LNG terminal, zamišljen kao regionalna infrastruktura, mogao bi da promeni tokove gasa širom Zapadnog Balkana i pojača konkurenciju u regionu koji je poslednjih godina sve više oslonjen na grčke uvozne tačke. Ako se projekat realizuje u punom obimu, njegova veličina bi nadmašila domaće potrebe Albanije, što sugeriše da će najveći deo vrednosti zavisiti od sposobnosti da se LNG transportuje ka susednim tržištima.

Memorandum o razmatranju kopnenog LNG terminala i moguća veza sa postojećim koridorima

Albanska vlada i američka kompanija Argent LNG potpisale su neobavezujući memorandum o razumevanju za ispitivanje mogućnosti izgradnje kopnenog terminala za skladištenje i regasifikaciju. Koncept je od početka postavljen tako da služi širem regionu, a ne samo snabdevanju Albanije.

Prema planiranom pristupu, terminal bi potencijalno mogao biti povezan sa Transjadranskim gasovodom (TAP), planiranim Jonsko-jadranskim gasovodom (IAP) i gasnim koridorom Fier–Valona. Ta kombinacija infrastrukture mogla bi omogućiti da se LNG koji stiže u Albaniju transportuje severno prema Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, istočno prema Severnoj Makedoniji i drugim balkanskim tržištima, pa čak i dalje ka širim evropskim gasnim mrežama.

Kapacitet koji je „suštinski regionalan“ i promenjena gasna mapa posle 2022.

Terminal kapaciteta 5 miliona tona LNG-a godišnje odgovara približno 6,5–7 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je znatno iznad potencijalne domaće potrošnje Albanije. Upravo zato projekat ima karakter regionalne infrastrukture: njegova ekonomska logika zavisi od toga koliko će gasa moći da se preusmeri ka drugim zemljama.

Gasna mapa Jugoistočne Evrope već se promenila nakon energetske krize 2022. godine. Grčka je postala dominantna južna ulazna tačka za LNG zahvaljujući terminalu Revitusa i novoj plutajućoj uvoznoj infrastrukturi, dok su Bugarska i Rumunija proširile svoju ulogu tranzitnih tržišta za gas koji se transportuje ka severu.

Konkurencija između ulaznih ruta: diverzifikacija nije automatski niža cena

Uvođenje druge velike jadranske uvozne rute moglo bi povećati konkurenciju između različitih ulaznih tačaka za kupce na Zapadnom Balkanu. Međutim, ključno pitanje za investitore i kupce jeste da li će novi terminal unaprediti konkurenciju koja se preliva u povoljnije uslove ili će samo dodati još jednu infrastrukturu koja se takmiči za iste LNG terete čije cene formira globalno tržište.

Iskustvo Grčke pokazuje da fizička diverzifikacija ne znači automatski jeftiniji gas. Iako novi terminali i interkonektori mogu povećati sigurnost snabdevanja smanjujući zavisnost od pojedinačnih gasovoda ili dobavljača, cena LNG-a ostaje vezana za globalnu potražnju, troškove transporta i cene na evropskim gasnim čvorištima.

Tajming projekta do oko 2030. godine i uslovljenost napretkom IAP-a

Argent cilja na prve isporuke LNG-a iz svojih planiranih postrojenja u Luizijani oko 2030. godine. To partnerima ostavlja nekoliko godina za završetak studija izvodljivosti, pribavljanje dozvola, finansiranje i radove na povezivanju sa gasnom infrastrukturom.

Mnogo će zavisiti od toga da li će Jonsko-jadranski gasovod (IAP) napredovati paralelno sa albanskim projektom. Bez dovoljno prekogranične infrastrukture i dugoročnih kupaca, veliki terminal mogao bi imati poteškoća da opravda planirani kapacitet.

Kome projekat donosi korist — a gde je komercijalni test

Za Albaniju bi ova infrastruktura mogla da podrži planiranu gasifikaciju, proizvodnju električne energije u termoelektranama i industrijsku potrošnju, uz poboljšanje ekonomske opravdanosti povezivanja zemlje sa susednim sistemima.

Za širi Balkan, test uspeha verovatno neće biti samo tehničko otvaranje nove ulazne tačke već pitanje komercijalne sposobnosti: da li regionalni kupci mogu doći do albanskog LNG-a jeftinije i fleksibilnije nego do alternativnih isporuka koje ulaze preko Grčke i Bugarske. U tom smislu, projekat nije samo pitanje izgradnje terminala već prvenstveno pitanje vremena, povezivanja i ugovornih obaveza koje određuju ko stvarno dobija novu opciju na tržištu.