Albanija: proizvodnja električne energije skočila u drugom kvartalu 2026. zahvaljujući hidrološkom oporavku

Albanija je u drugom kvartalu 2026. zabeležila snažan rast proizvodnje električne energije, što se neposredno odrazilo na bilans snabdevanja i prekogranične tokove. Povećanje je ponajviše poteklo iz hidroelektrana, ali su ubrzanje dale i druge grupe obnovljivih izvora, čime je zemlja dobila dodatne količine za regionalno tržište.

Skok ukupne proizvodnje i doprinos hidroenergije

Ukupna proizvodnja električne energije dostigla je 2.361 GWh u drugom kvartalu, što predstavlja rast od 34,4% na godišnjem nivou (sa 1.757 GWh). Javni proizvođači predvodili su povećanje: njihova proizvodnja porasla je za 43,6%, na 1.011 GWh, sa 704 GWh godinu ranije.

Privatni proizvođači hidroenergije i proizvođači u okviru koncesija proizveli su dodatnih 903 GWh, odnosno 18% više nego prethodne godine, kada je njihova proizvodnja iznosila 765 GWh.

Brži rast “ostalih” obnovljivih izvora

Proizvodnja ostalih proizvođača—koja obuhvata obnovljive izvore van konvencionalne hidroenergije i termoenergije—rasla je još brže. U drugom kvartalu dostigla je 448 GWh, u odnosu na 288 GWh godinu dana ranije, što odgovara povećanju od 55,6%.

Izvoz jača, uvoz slabi uprkos rastu domaće potrošnje

Snažnija proizvodnja poboljšala je prekograničnu poziciju Albanije. Izvoz električne energije tokom perioda april–jul porastao je za 55,3%, na 991 GWh, dok je uvoz smanjen za 21,5%, na 569 GWh.

Ipak, domaća potrošnja nije oslabila: potrošnja električne energije dostigla je 1.619 GWh u drugom kvartalu, što je za 6,2% više nego u istom periodu prethodne godine.

Gubici u mreži ostali su relativno stabilni—tokom perioda april–jul blago su porasli na 320 GWh.

Zašto rezultat zavisi od hidroloških uslova

Podaci potvrđuju da Albanija i dalje snažno zavisi od hidroloških prilika. Poboljšanje raspoloživosti vode može brzo prevesti elektroenergetski sistem u stanje viška i povećati izvoz prema susednim tržištima jugoistočne Evrope. Suprotno tome, nepovoljniji hidrološki uslovi istorijski su imali efekat koji povećava oslanjanje na uvoz električne energije.

Rezultati iz drugog kvartala zato predstavljaju značajno poboljšanje fizičkog bilansa: rast proizvodnje znatno je nadmašio povećanje domaće potrošnje i stvorio dodatne količine električne energije raspoložive za izvoz na regionalno tržište.