JANAF i MOL formalizovali „uzmi ili plati“ ugovor za 2026: jadranska ruta jača energetsku bezbednost centralne Evrope

Hrvatski operator naftovoda JANAF i mađarska MOL Grupa formalizovali su ugovor po principu „uzmi ili plati“ (take-or-pay) koji obuhvata transport 2,05 miliona tona sirove nafte tokom 2026. godine. Za investitore i rafinerijski sektor u centralnoj Evropi, ključna poruka sporazuma je da se energetska bezbednost sve češće pretvara u merljivu komercijalnu obavezu: rezervisani kapaciteti se plaćaju čak i kada se ne iskoriste u punom obimu.

Šta ugovor znači za obe strane

Ugovor se primenjuje od 1. januara do 31. decembra 2026. godine. U modelu „uzmi ili plati“, MOL je obavezan da plati rezervisani kapacitet naftovoda čak i u slučaju da transportuje manju količinu od ugovorene. Takva struktura daje JANAF-u veću sigurnost prihoda, dok MOL-u obezbeđuje pristup infrastrukturi koja povezuje jadransku obalu sa njegovim sistemom za preradu nafte.

Zašto je sporazum dobio dodatnu težinu

Sporazum dolazi nakon dugotrajnog neslaganja oko tarifa za transport i tehničkih kapaciteta. MOL je dovodio u pitanje sposobnost hrvatskog sistema da pouzdano obezbedi potrebne količine, uz tvrdnje da su naknade JANAF-a previsoke. JANAF je odgovarao da je njegova metodologija obračuna tarifa transparentna, zasnovana na udaljenosti transporta i jednako primenjena na sve korisnike, uz niže jedinične troškove za veće rezervacije kapaciteta.

Komercijalni dogovor dobio je strateški značaj jer su ograničenja Ukrajine na tranzit ruske sirove nafte oslabile pouzdanost snabdevanja putem naftovoda Družba. Zbog toga je jadranska ruta, koja počinje na terminalu Omišalj na ostrvu Krk, postala važniji koridor za diverzifikaciju snabdevanja Mađarske i Slovačke.

Političke tenzije ostaju, ali se rizik prebacuje u cenu

Ipak, sporazum ne uklanja osnovne političke nesuglasice. Mađarski zvaničnici optuživali su Hrvatsku da koristi regionalnu nesigurnost u snabdevanju kako bi nametnula visoke tranzitne naknade, dok je Zagreb odbacio takve tvrdnje i predstavio tarife JANAF-a kao tržišne cene za sistem koji zahteva održavanje, skladištenje i ulaganja u kapacitete.

Za JANAF ugovor povećava iskorišćenost transportnog sistema i smanjuje rizik od nedovoljno korišćene infrastrukture. Prihodi po take-or-pay modelu mogu podržati održavanje i eventualna proširenja, ali buduće investicije zavise od toga da li će centralnoevropske rafinerije ostati opredeljene za jadransku rutu i nakon eventualnog smanjenja geopolitičkih rizika.

Troškovi diverzifikacije i tehničke prilagodbe

MOL istovremeno mora da uskladi vrednost sigurnijeg i diversifikovanog snabdevanja sa višim logističkim troškovima uvoza preko Mediterana. Rafinerije projektovane za preradu ruske sirove nafte takođe mogu zahtevati mešanje različitih vrsta sirovina, tehnička prilagođavanja i promene u strukturi proizvodnje kada koriste alternativne izvore.

U tom smislu, ovaj sporazum predstavlja više od same rezervacije kapaciteta: on je deo šire promene vrednovanja energetske bezbednosti centralne Evrope, gde redundantnost sistema i pristup izvorima snabdevanja koji nisu povezani sa Rusijom dobijaju direktnu komercijalnu cenu. Pregovaračka pozicija JANAF-a ojačana je time što jadranska ruta više nije samo rezervna opcija, već postaje ključna infrastruktura koja podržava rad rafinerija u Mađarskoj i Slovačkoj.