Evropska skladišta gasa ulaze u avgust sa najnižim nivoom popunjenosti u 15 godina, povećavajući rizik od skuplje zime

Evropska skladišta gasa ulaze u avgust sa najnižim sezonskim nivoom popunjenosti u poslednjih 15 godina, što povećava izloženost kontinenta potencijalnim poremećajima u snabdevanju, hladnijem vremenu i ponovljenoj konkurenciji za količine tečnog prirodnog gasa (LNG) tokom zime 2026/27. Za investitore i energetske kompanije to znači da se rizik od rasta cena ne formira tek kada zima počne, već već sada kroz tempo dopunjavanja i cenu narednih isporuka.

Zaostajanje za prošlom godinom i ograničen prostor za greške

Podzemna skladišta gasa širom Evropske unije bila su popunjena oko 57% 5. avgusta, naspram gotovo 70% u istom periodu 2025. godine. Razlika sugeriše da kampanja dopunjavanja nije uspela da nadoknadi količine gasa potrošene tokom prethodne grejne sezone.

Sporije punjenje povezano je sa složenijim uslovima na globalnom LNG tržištu: evropski kupci konkurišu azijskim energetskim kompanijama za raspoložive isporuke, dok relativno mali rast novih kapaciteta za tečni prirodni gas drži rezervu ponude ograničenom. Dodatni pritisak dolazi i od poremećaja u pomorskom saobraćaju i energetskim tokovima na Bliskom istoku, kao i od činjenice da tržište više ne može da računa na velike količine ruskog cevovodnog gasa.

Cilj EU od 80% do decembra je tehnički dostižan, ali zahteva ubrzanje

Evropska unija nastoji da dostigne neobavezujući cilj od 80% popunjenosti skladišta do početka decembra. Iako je taj nivo i dalje tehnički moguć, postizanje bi zahtevalo znatno ubrzanje procesa ubrizgavanja gasa tokom preostalog dela leta i jeseni.

Takav scenario može primorati evropske energetske kompanije da kupuju gas po višim cenama upravo kada azijska potražnja počinje sezonski da raste—što dodatno pojačava pritisak na troškove i tržišne očekivanja.

Već se vidi uticaj na gasne cene i proizvodnju električne energije

Zategnutost na tržištu reflektuje se kroz regionalne energetske cene. Na austrijskom CEGH tržištu gasom se trgovalo po ceni od 56,36 evra/MWh, dok su ugovori za septembar i četvrti kvartal bili blizu 57 evra/MWh. Ovakvi nivoi predstavljaju značajan pritisak na proizvodnju električne energije iz gasnih elektrana.

Posebno je osetljivo više zemalja: Grčka, Rumunija, Mađarska i Italija, gde termoelektrane ostaju ključne za pokrivanje večernjih vršnih opterećenja i perioda slabije proizvodnje iz vetra ili hidroelektrana.

Jugoistočna Evropa dodatno izložena zbog hidrološke slabosti i ograničenja nuklearnih kapaciteta

Jugoistočna Evropa suočava se sa dodatnim rizicima jer elektroenergetski sistem ulazi u završnicu leta sa oslabljenom hidrološkom situacijom: niskim vodostajem Dunava i smanjenom raspoloživošću nuklearnih kapaciteta. Gasne elektrane sve češće moraju da nadoknađuju slabiju proizvodnju iz hidroelektrana i promenljivost solarne energije nakon zalaska sunca.

Zbog toga stanje skladišta gasa direktno utiče na kratkoročne cene električne energije i terminske ugovore u regionu. Cena električne energije za isporuku u septembru u Mađarskoj porasla je na 163,50 evra/MWh, dok je ugovor za 33. nedelju dostigao 174,50 evra/MWh. Razlika između mađarskog i nemačkog tržišta ostala je na nivou od 32,50 evra/MWh za septembar, što ukazuje da trgovci očekuju nastavak ograničenja u prenosnim kapacitetima i zategnutije uslove snabdevanja u jugoistočnoj Evropi—čak i kada jeftinija električna energija postoji u centralnoj Evropi.

Nedostatak u skladištima ne znači automatsku nestašicu, ali menja sposobnost apsorpcije šokova

Manjak u skladištima gasa ne znači automatski fizičku nestašicu. Međutim, on smanjuje sposobnost tržišta da apsorbuje neočekivani poremećaj u isporukama LNG-a, duži period hladnog vremena ili dodatni pad uvoza cevovodnog gasa.

Energetske kompanije i industrijski potrošači koji zimu dočekuju sa ograničenim obimom zaštite od cenovnog rizika biće zato osetljiviji na vremenske prognoze, dolaske LNG brodova i dnevne nivoe povlačenja gasa iz skladišta.

Rano oblikovanje zimskih troškova: punjenje skladišta takmiči se sa potrebama elektroenergetskog sektora

Bezbednost snabdevanja gasom tokom zime počinje da se oblikuje mnogo pre početka perioda najveće potrošnje. Troškovi ponovnog punjenja skladišta direktno će se nadmetati sa potrebama elektroenergetskog sektora za gasom tokom preostalog dela leta—održavajući pritisak na terminske cene električne energije širom jugoistočne Evrope.