Gvozd u Crnoj Gori počinje da smanjuje letnji deficit električne energije

Crnogorska vetroelektrana Gvozd već u ranoj fazi rada pokazuje kako nova proizvodnja može da ublaži sezonske napetosti u elektroenergetskom sistemu. Tokom prva tri meseca rada, elektrana snage 54,6 MW proizvela je 26 GWh električne energije, čime je EPCG-u smanjen deficit električne energije za 8,5%.

Učinak na tržištu i ograničenja rane proizvodnje

Po cenama na crnogorskoj berzi električne energije, EPCG je vrednost te proizvodnje procenio na približno 2,43 miliona evra. To odgovara prosečnoj ostvarenoj vrednosti od oko 93,5 evra/MWh, pri čemu iznos odražava metodologiju vrednovanja kompanije i trenutak plasmana energije na tržište, a ne predstavlja revidirani prihod projekta.

Rana proizvodnja odgovara faktoru iskorišćenja kapaciteta od približno 22% tokom tromesečnog perioda. Taj nivo je ispod dugoročnog očekivanja projekta, ali obuhvata mesece puštanja elektrane u rad i deo godine koji možda nije reprezentativan za godišnje uslove vetra.

Zašto je letnji period važan: manje oslanjanje na uvoz

Očekuje se da će Gvozd proizvoditi oko 150 GWh godišnje. Dugoročni faktor iskorišćenja kapaciteta pritom se procenjuje na nešto više od 31%, što bi trebalo da obezbedi stabilniji doprinos tokom godine.

Finansijska vrednost projekta raste posebno tokom sušnih leta: proizvodnja iz vetra smanjuje potrebu za uvozom električne energije kada su hidroelektrane EPCG-a Perućica i Piva suočene sa ograničenjima u proizvodnji.

Finansiranje i ugovori koji smanjuju operativni rizik

Prvu fazu projekta izgradio je Nordex, koji je instalirao osam turbina N163/6.X. Izgradnja je podržana EBRD kreditom od 82 miliona evra. Nordex je takođe zaključio ugovor o održavanju u trajanju od 25 godina, čime se deo rizika EPCG-a povezan sa raspoloživošću postrojenja i troškovima servisiranja tokom životnog veka projekta prebacuje na izvođača.

Širenje na Gvozd II i rast ukupnog portfolija

Dodatni projekat Gvozd II snage 21 MW predviđa još tri turbine. Ugovor sa Nordexom vredan je 26 miliona evra, uz podršku dodatne kreditne linije EBRD-a od 26 miliona evra. Prošireni kompleks ukupne snage 75,6 MW trebalo bi da proizvodi više od 210 GWh godišnje.

Dosadašnji rezultati rada dodatno opravdavaju širi razvojni portfelj vetroelektrana u Crnoj Gori. Među projektima se navodi Brajići snage 101 MW kompanije WPD Europe na području Budve i Bara. Za Brajiće se očekuje potreba za više od 140 miliona evra, dok bi izgradnja mogla da počne 2027. godine—zavisno od procene uticaja na životnu sredinu, dobijanja dozvola, uslova priključenja na mrežu i obezbeđivanja finansiranja.

Zašto je važno posmatrati vetar odvojeno od solarne energije

Energiju vetra treba analizirati odvojeno od solarne energije. Proizvodnja Gvožda manje je koncentrisana u podnevnim satima kada regionalni fotonaponski kapaciteti sve više stvaraju višak proizvodnje. Faktor iskorišćenja kapaciteta je viši, sezonski profil proizvodnje drugačiji, a energija može imati veću vrednost za elektroenergetski sistem tokom večernjih ili zimskih perioda.

S druge strane, projekti vetroelektrana nose složenije rizike povezane sa pristupnim putevima, temeljima, dizalicama i konfiguracijom terena—posebno u planinskom zaleđu crnogorskog primorja.

Kako se Gvozd bude približavao punom godišnjem učinku i kako bude napredovala izgradnja proširenja kroz Gvozd II, investitori će pažljivo pratiti ne samo rast proizvodnje već i to koliko ta energija može da zameni skuplji ili neizvesniji uvoz u periodima kada hidrološki uslovi ograničavaju rad ključnih izvora EPCG-a.