Rumunija mapira tri zone u Crnom moru za oko 3,1 GW offshore vetra

Rumunija je identifikovala tri oblasti u Crnom moru koje bi mogle da prime oko 3,1 GW kapaciteta offshore vetroelektrana, pružajući investitorima najjasniju dosad indikaciju o lokacijama na kojima bi mogli da budu razvijeni prvi komercijalni projekti u zemlji. Ovaj korak je važan jer premešta raspravu sa opšteg potencijala na praktičnu fazu izbora područja i pripreme za buduće koncesije.

Raspodela kapaciteta po zonama

Najveća od tri zone mogla bi da primi približno 1,9 GW. Dve dodatne oblasti mogle bi da omoguće izgradnju po oko 600 MW kapaciteta, čime se ukupni okvir za rane projekte približava nacionalnom cilju.

Fokus na fiksne temelje i izbegavanje osetljivih područja

Ministarstvo energetike odabralo je lokacije koje su prvenstveno pogodne za fiksne temelje vetroturbina. U izboru se naglašava nastojanje da se izbegnu posebno osetljiva područja, što može imati uticaj na brzinu razvoja i obim mogućih tehničkih rešenja u prvim fazama.

Kako se uklapa u cilj do 2035. i širi tehnički potencijal

Ukupni potencijal od oko 3,1 GW u velikoj meri odgovara rumunskom cilju da do 2035. godine razvije 3 GW offshore vetroelektrana. Istovremeno, tehnički potencijal je znatno veći: prema procenama navedenim u razvojnim dokumentima, rumunski deo Crnog mora mogao bi da podrži oko 76 GW offshore kapaciteta—uključujući približno 22 GW sa fiksnim temeljima i 54 GW plutajućih vetroelektrana.

Uslovi vetra i regulatorni koraci posle pravnog okvira

Prosečne brzine vetra u potencijalnim zonama premašuju 7,5 metara u sekundi, što ukazuje na povoljne uslove za razvoj projekata. Rumunija je 2024. godine usvojila pravni okvir za offshore vetroenergiju, ali će za dodelu koncesija i razvoj projekata velikih razmera biti potrebni dodatni podzakonski propisi, planiranje priključaka na elektroenergetsku mrežu i priprema administrativnih procedura.

Mogući početak proizvodnje i scenario ubrzanja

Prvi projekti mogli bi da počnu sa proizvodnjom električne energije oko 2030. godine. Ubrzani scenario razvoja mogao bi dugoročno da podigne rumunski offshore kapacitet na oko 7 GW, čime bi Crno more moglo da postane novo značajno proizvodno središte električne energije za jugoistočnu Evropu.