Rumunija uvodi hitne mere na Dunavu kako bi ponovo obezbedila hlađenje u NE Černavoda i testirala otpornost sistema

Rumunija priprema niz vanrednih mera na Dunavu kako bi ponovo uspostavila uslove za hlađenje Nuklearne elektrane Černavoda, čiji su reaktori obustavljeni nakon što je vodostaj reke pao ispod nivoa potrebnog za sistem hlađenja. Planirane intervencije — od hitnog bagerovanja do privremenog upravljanja vodnim resursima — trebalo bi da omoguće stabilizaciju rada elektrane, ali i da posluže kao praktičan test otpornosti rumunskog elektroenergetskog sistema na dugotrajan hidrološki stres.

Zašto je Černavoda stala

Prema izveštaju, elektrana je van pogona od 13. avgusta. Razlog je bio pad nivoa vode ispod potrebnog za hlađenje, što je dovelo do zaustavljanja oba reaktora. U takvim okolnostima, problem nije ograničen samo na nuklearnu tehnologiju: isti hidrološki uslovi mogu da poremete i druge delove energetskog sektora koji zavise od raspoloživosti vode.

Hitne intervencije: preusmeravanje voda i radovi pod vodom

Jedna od mera koja se razmatra jeste izgradnja akvadukta na Starom Dunavu. Cilj je da se dodatne količine vode preusmere ka kanalu Dunav–Crno more i području koje snabdeva Černavodu. Paralelno se planira hitno bagerovanje u blizini vodozahvata kako bi se poboljšali lokalni uslovi za zahvatanje vode.

Nacionalni komitet za vanredne situacije odobrio je širu intervenciju u koju su uključene više državnih institucija i vojska. Stručnjaci Ministarstva odbrane treba da sprovedu geodetska i topobatimetrijska merenja, dok vojni ronioci učestvuju u radovima pod vodom.

Povećanje protoka iz akumulacija i dodatne rezerve

Vlasti istovremeno pokušavaju da povećaju protok vode iz uzvodnih akumulacija. Od 22. avgusta kompanija Hidroelectrica počela je da ispušta dodatnih prosečno 50 kubnih metara vode u sekundi iz akumulacija na reci Olt tokom pet dana. Voda zatim prolazi kroz hidroelektrane nizvodno, čime se tokom tog procesa omogućava nastavak proizvodnje električne energije.

U kanalu Dunav–Crno more voda se čuva kao dodatna rezerva, dok se kao još jedna hitna opcija pripremaju pumpe velikog kapaciteta.

Privremena nadoknada nuklearnog gubitka energijom iz uglja

Kako bi delimično nadoknadila izgubljenu nuklearnu proizvodnju, Rumunija je vratila u pogon dva bloka na ugalj. Time država pokušava da ublaži posledice prekida rada Černavode dok se ne obezbede odgovarajući uslovi za hlađenje.

Šta ovaj slučaj govori o otpornosti energetskog sistema

Slučaj Černavode pokazuje kako hidrološki uslovi mogu istovremeno da utiču na različite tehnologije: nizak vodostaj može ograničiti hlađenje nuklearnih reaktora, otežati upravljanje hidroenergetskim resursima i na kraju zahtevati ponovno aktiviranje termoelektrana radi balansiranja proizvodnje.

Zbog toga je ispad Černavode prerastao iz problema vezanog samo za rad jedne elektrane u širi test otpornosti rumunskog elektroenergetskog sistema na dugotrajan hidrološki stres.