Srbija i Severna Makedonija ulaze u realizaciju gasnog interkonektora ka grčkoj LNG infrastrukturi

Srbija i Severna Makedonija su prešle u fazu realizacije planiranog gasnog interkonektora, poteza koji jača izglede za uspostavljanje novog severnog pravca snabdevanja. Za investitore i velike potrošače, ključna vrednost projekta nije samo dodatna fizička veza, već mogućnost da se više izvora i transportnih ruta međusobno takmiči na tržištu.

Od memoranduma do implementacije

Vlade dve zemlje potpisale su sporazum o realizaciji projekta u Skoplju 27. avgusta. Time je projekat napravio važan korak napred, prelazeći iz faze memoranduma i studija izvodljivosti ka konkretnoj implementaciji.

Šta interkonekcija menja za pravce snabdevanja

Za Srbiju bi novi gasovod predstavljao dodatni pravac snabdevanja pored postojećeg uvoza preko Mađarske i Bugarske, kao i planirane gasne infrastrukture prema Rumuniji. Nova ruta mogla bi da omogući pristup LNG-u koji stiže u Aleksandropolis i Revitušu, ali i azerbejdžanskom gasu koji se transportuje putem TAP-a i grčkog gasnog sistema.

Projekat se uklapa u širu strategiju Srbije usmerenu na diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja, odnosno smanjenje zavisnosti od ograničenog broja uvoznih ruta. Ideja je da se razvije mreža konkurentskih gasnih koridora umesto oslanjanja na pojedinačne veze.

Rokovi zavise od dozvola, finansiranja i javnih nabavki

Ranije regionalne projekcije ukazivale su na mogućnost završetka projekta do kraja 2027. godine. Konačni rokovi, međutim, zavisiće od dinamike izdavanja dozvola, obezbeđivanja finansiranja i sprovođenja postupaka javnih nabavki sa obe strane granice.

Komericijalni efekat: tarife i kapacitet odlučuju

Komercijalni efekat novog interkonektora u velikoj meri zavisiće od tarifa za transport gasa i raspoloživog kapaciteta gasovoda. Sama izgradnja dodatne infrastrukture ne znači automatski niže cene gasa, ali tržišnim učesnicima i velikim potrošačima daje veću fleksibilnost pri poređenju troškova gasa isporučenog preko Bugarske, Mađarske, Grčke ili—u budućnosti—Rumunije.

Takva fleksibilnost postaje sve značajnija širom jugoistočne Evrope, gde region postepeno prelazi sa diversifikacije koja je bila prvenstveno usmerena na smanjenje zavisnosti od pojedinačnih dobavljača ka tržišnom modelu u kojem više fizičkih pravaca snabdevanja može da se takmiči za potražnju.

Grčka kao ulazna tačka za sever

Grčka ima centralnu ulogu u toj transformaciji. LNG kapaciteti u Aleksandropolisu i Revituši, zajedno sa gasom dostupnim preko TAP-a i postojećim interkonekcijama sa Bugarskom, jačaju poziciju Grčke kao ulazne tačke za snabdevanje koje se transportuje prema severu.

Rumunski kupci već koriste grčko-bugarski koridor za komercijalne isporuke. Srbija bi mogla da postane još jedno značajno tržište za ovaj pravac ukoliko interkonekcija sa Severnom Makedonijom bude završena prema planu.

Dodatni potencijal za mali sistem Severne Makedonije

Za Severnu Makedoniju projekat bi mogao da poboljša ekonomsku poziciju njenog relativno malog gasnog sistema tako što bi zemlja postala deo tranzitnog koridora umesto da ostane isključivo krajnje tržište. U širem smislu, dugoročno bi gasovod mogao da podrži razvoj dodatne industrijske potrošnje gasa, kao i fleksibilnih gasnih elektrana koje bi mogle imati važniju ulogu u balansiranju elektroenergetskog sistema.

Najvažnije: realizacija projekta

Ključno pitanje sada je realizacija projekta. Ako bude završen približno prema planiranom roku, interkonektor između Srbije i Severne Makedonije mogao bi Beogradu da obezbedi veću pregovaračku poziciju prilikom sklapanja budućih ugovora o snabdevanju i transportu prirodnog gasa.

Njegova najveća vrednost ne bi bila vezana za jedan konkretan izvor gasa, već za mogućnost da više različitih izvora bude konkurentno prisutno na srpskom tržištu. To bi bio još jedan korak ka razvoju povezanijeg gasnog tržišta jugoistočne Evrope, gde će mogućnost izbora između različitih transportnih pravaca sve više uticati na konačnu cenu gasa isporučenu potrošačima.