MOL ulazi u završnu fazu pregovora o preuzimanju većinskog udela u NIS-u pod ruskom kontrolom

MOL približava se potencijalno prelomnoj transakciji na Zapadnom Balkanu, dok pregovori o preuzimanju većinskog udela u srpskoj naftnoj kompaniji NIS, koja je pod ruskom kontrolom, ulaze u završnu fazu. Za investitore i domaće akcionare to je više od klasične promene vlasnika: struktura kontrole nad rafinerijskim i maloprodajnim kapacitetima ima direktne posledice po bezbednost snabdevanja gorivom i strateško pozicioniranje Srbije.

Koji udeli su predmet pregovora i šta to znači za Srbiju

Udeo koji je predmet pregovora predstavlja približno 56,15% NIS-a. Država Srbija trenutno poseduje 29,87% akcija, a paralelni aranžman koji se razmatra omogućio bi Beogradu da stekne dodatnih 5% ukoliko MOL realizuje transakciju. Time bi Srbija ojačala svoju poziciju u kompaniji koja ostaje ključna za snabdevanje zemlje gorivom i za rafinerijsku infrastrukturu.

Rafinerija Pančevo u centru vrednosti

Strategijska imovina koja stoji iza pregovaračke logike je Rafinerija nafte Pančevo, kapaciteta prerade približno 4,8 miliona tona godišnje. Predložene promene vlasničke strukture trebalo bi da omoguće nastavak rada rafinerije, s obzirom na njen značaj ne samo za NIS već i za širu energetsku bezbednost Srbije.

Uspešno preuzimanje bi istovremeno predstavljalo značajno proširenje nizvodnog poslovanja MOL-a. Mađarska kompanija upravlja rafinerijskim i maloprodajnim kapacitetima širom centralne i jugoistočne Evrope, a NIS bi joj dao snažniju poziciju u Srbiji kroz povezivanje regionalnog poslovanja sa kapacitetima Pančeva i maloprodajnom mrežom NIS-a.

Geopolitička promena kontrole i finansijski rizici

Ruski kontrolisani udeo od 56,15% postao je ključno pitanje buduće vlasničke strukture NIS-a. Prodaja MOL-u bi značajno promenila geopolitički profil kompanije: rusku većinsku kontrolu zamenila bi kontrola velike regionalne grupacije sa sedištem u EU, uz zadržavanje značajnog vlasničkog udela države Srbije.

Ipak, transakcija nije zatvorena niti je moguće pouzdano proceniti njenu finansijsku težinu jer cena nije objavljena. Zbog toga nije moguće proceniti multiplikatore po kojima bi NIS bio vrednovan niti potencijalnu strukturu finansiranja akvizicije. Konačna vrednost zavisiće od niza faktora: zarade iz rafinerijskog poslovanja i maloprodaje, imovine u istraživanju i proizvodnji nafte i gasa, obrtnog kapitala, zaduženosti i strateške premije vezane za položaj kompanije na srpskom tržištu.

Šira slika: konsolidacija rafinerijskih kapaciteta u Evropi

Transakcija dolazi u trenutku kada obim rafinerijskih kapaciteta postaje sve važniji u Evropi zbog visokih troškova zaštite životne sredine, promena u potražnji za gorivom i potrebe za ulaganjima u tehnologije sa nižim emisijama ugljenika. Veće regionalne grupacije mogu da raspodele troškove usklađivanja sa propisima i kapitalne izdatke na širu bazu imovine, kao i da optimizuju tokove naftnih derivata između različitih tržišta.

Godišnji kapacitet Pančeva od 4,8 miliona tona zato bi MOL-u doneo ne samo veći tržišni udelo u Srbiji već i još jedan značajan rafinerijski kapacitet unutar njegovog portfolija.

Status procesa pregovora

Konačna realizacija zavisi od postizanja dogovora o načinu tretmana postojećih akcionara. Pošto nisu objavljeni vrednost transakcije, struktura finansiranja ni konačan rok za zatvaranje posla, pregovore još ne treba smatrati završenim.

Strateška logika transakcije pritom deluje jasnom: MOL dobija snažnu nizvodnu poziciju u Srbiji; Beograd može povećati direktno vlasništvo; a NIS se udaljava od vlasničke strukture koja je godinama definisala kompaniju. U jugoistočnoj Evropi malo je energetskih transakcija koje imaju uporediv značaj za rafinerijski sektor, sigurnost snabdevanja gorivom i regionalnu konsolidaciju energetskih kompanija.