Srbija zadržava diskont na struju, ali početak septembra pokazuje koliko je izvozna prednost krhka

Srbija je tokom druge polovine avgusta zadržala jednu od povoljnijih pozicija na veleprodajnom tržištu električne energije u Jugoistočnoj Evropi, oslonjenu na snažniju proizvodnju iz hidroelektrana, obnovljivih izvora i termoelektrana. Ipak, nagli rast cena početkom septembra pokazao je koliko brzo ta izvozna prednost može da se istopi.

Avgust: diskont koji se meri razlikom prema regionu

Prosečna cena električne energije na srpskom tržištu dan-unapred iznosila je 133,02 evra/MWh od 17. do 23. avgusta. To je bilo oko 22 evra/MWh manje od 155,16 evra/MWh u Mađarskoj i približno 21 evro/MWh manje nego u Hrvatskoj. U regionalnom poređenju, samo je Turska imala nižu cenu.

Diskont je bio posebno značajan jer je potrošnja u Srbiji naglo porasla. U odnosu na 30. nedelju krajem jula, potrošnja u Srbiji bila je veća za 13,54%, dok je potrošnja na širem skupu posmatranih tržišta Jugoistočne Evrope pala za oko 6,4%.

Zašto je Srbija mogla da izvozi uprkos većoj potrošnji

Srbija je rast potrošnje nadoknadila širokim povećanjem domaće proizvodnje. Proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora porasla je za 48,9%, proizvodnja hidroelektrana za 66,58%, a proizvodnja iz termoelektrana za 12,45%. Zahvaljujući takvoj strukturi snabdevanja, elektroenergetski sistem ostao je neto izvoznik uprkos većoj potrošnji.

U praksi, to znači da su trgovci mogli da iskoriste značajnu razliku u cenama prema severu — posebno prema tržištima Mađarske i Hrvatske — jer se domaća ponuda uklapala u trenutne uslove na regionalnim berzama.

Početak septembra: prednost se suzila gotovo preko noći

Ipak, početak septembra pokazao je da razlika ni izbliza nije zagarantovana. Bazna cena na SEEPEX-u porasla je za 34,04 evra/MWh: sa nivoa koji odgovara isporuci ranije u periodu na 166,25 evra/MWh za isporuku 1. septembra. Time je prednost Srbije u odnosu na HUPX smanjena na svega 10,49 evra/MWh.

Mađarska je tada imala cenu od 176,74 evra/MWh, Rumunija 177,28 evra/MWh, Bugarska 174,59 evra/MWh i Grčka 174,68 evra/MWh. Cene u Srbiji potom su porasle na 173,00 evra/MWh za isporuku 2. septembra (SEEPEX).

Kretanje cena ilustruje razliku između strukturne prednosti koju stvara proizvodni miks i privremenog tržišnog diskonta koji zavisi od trenutne ravnoteže ponude i potražnje.

Strukturna snaga miksa vs. operativna ograničenja

Srbija ima diverzifikovan elektroenergetski miks koji uključuje lignit, velike hidroelektrane, vetroelektrane i sektor solarne energije koji brzo raste. Kada se hidrološka situacija poboljša i kada termoelektrane rade pouzdano, takva kombinacija može ostaviti zemlju sa viškom električne energije i podržati izvoz ka skupljim tržištima Centralne Evrope.

Ali svaki deo tog miksa nosi ograničenja: proizvodnja hidroelektrana zavisi od hidroloških uslova; termoelektrane na ugalj suočavaju se sa kvarovima i remontima; vetar varira širom regiona; a solarna proizvodnja sve više se koncentriše u periodima dana kada su cene niže.

Prekogranični uslovi dodatno menjaju sliku

Dodatni faktor su prekogranične okolnosti. Rumunija je ušla u septembar sa ozbiljno ograničenom nuklearnom proizvodnjom nakon što je nizak vodostaj Dunava doveo do gašenja dva reaktora u nuklearnoj elektrani Cernavodă. To je doprinelo većoj zavisnosti rumunskog sistema od uvoza.

Kako se regionalna neto pozicija vratila ka neto uvozu tokom radne nedelje zbog ponovnog rasta potrošnje, povezana tržišta su bila dodatno zategnuta — približavajući Srbiju cenovnom klasteru Mađarske, Rumunije, Bugarske i Grčke.

Poruka za trgovce: diskont nije trajna pretpostavka

Zato trgovačka prednost Srbije postaje sve više uslovna umesto trajne. Snažna domaća proizvodnja može stvoriti atraktivne izvozne razlike u cenama i proširiti diskont prema susednim tržištima kada su uslovi povoljni — ali regionalna nestašica može brzo podići SEEPEX i smanjiti tu razliku.

Za trgovce nije dovoljno osloniti se na ideju da će Srbija dugoročno ostati “jeftinije” tržište; važnije je proceniti kada njen proizvodni miks omogućava zemlji da se cenovno odvoji od okruženja. Diskont od oko 22 evra/MWh između Srbije i Mađarske zabeležen krajem avgusta pokazao je potencijal te razlike (34. nedelja), dok njegovo brzo smanjenje početkom septembra istovremeno ukazuje na rizik pogrešnog tretiranja prednosti kao trajne.