Troškovi uvoza struje u BiH rastu: pad uglja i hidroelektrana sužava višak i pojačava pritisak na cene

Troškovi uvoza električne energije u Bosnu i Hercegovinu naglo su porasli jer je pad proizvodnje iz uglja i hidroelektrana smanjio višak koji je ovu zemlju ranije svrstavao među pouzdanije izvoznike u jugoistočnoj Evropi. Za investitore i domaće potrošače to znači da se energetski bilans sve teže održava bez dodatnog oslanjanja na kupovinu struje.

Uvoz se više nego udvostručio, ali BiH ostaje neto izvoznik

Uvoz električne energije prošle godine koštao je približno 322 miliona evra, što je više nego dvostruko u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, izvoz je ostao veći i iznosio oko 444 miliona evra, pa je Bosna i Hercegovina i dalje vrednosno neto izvoznik. Međutim, razlika između izvoza i uvoza se značajno smanjila, što ukazuje na pogoršanje tržišne pozicije.

Slabiji proizvodni portfelj: termoelektrane i hidro manji

Pogoršanje se vidi kroz čitav proizvodni portfelj. Proizvodnja iz termoelektrana pala je 7% u 2025. godini, dok je proizvodnja hidroelektrana smanjena 8%. Takav trend direktno utiče na količinu raspoložive električne energije koja bi mogla da pokrije domaću potrošnju i obezbedi višak za izvoz.

Ograničenja goriva pojačavaju pritisak na zastarele kapacitete

Dostupnost goriva postaje dodatno ograničenje. Proizvodnja mrkog uglja pala je 29,6%, dok je proizvodnja lignita smanjena 19,4%. To dodatno povećava pritisak na zastareli termoenergetski kompleks koji se već suočava sa operativnim problemima u rudnicima i proizvodnim jedinicama.

Cene za domaćinstva rastu dok bilans slabi

Noviji podaci Federacije Bosne i Hercegovine pokazuju malo poboljšanje: neto proizvodnja električne energije pala je 6,3% međugodišnje, na 462 GWh u julu 2026. godine. Ipak, proizvodnja iz termoelektrana smanjena je na 273 GWh (sa 300 GWh), pa se slabost sistema ne može zanemariti.

Slabljenje bilansa proizvodnje povećalo je pritisak na cene električne energije za krajnje potrošače. Domaćinstvima koja snabdeva EPBiH tarife su povećane 10% od avgusta 2024. godine, nakon čega je usledilo još jedno prosečno povećanje od 6,85% u septembru 2025. godine.

Rizik veće zavisnosti od uvoza u trenutku kad kapital postaje ključan

Ako se proizvodnja ne oporavi, Bosna i Hercegovina bi mogla postati sve zavisnija od uvoza upravo kada elektroprivrede moraju da obezbede značajan kapital za održavanje rudnika, obnovu zastarelih proizvodnih kapaciteta i zamenu postojećih postrojenja. Takav zaokret predstavljao bi strukturnu promenu za tržište koje se istorijski oslanjalo na domaću proizvodnju iz uglja i hidroelektrana kako bi zadržalo značajnu izvoznu poziciju u regionu.