Pad proizvodnje u FBiH pojačava pritisak na termoenergetski sistem i rizik sigurnosti snabdevanja

Julski podaci iz Federacije Bosne i Hercegovine dodatno naglašavaju strukturnu ranjivost elektroenergetskog sistema koji se i dalje oslanja na termoelektrane, dok domaća proizvodnja goriva slabi. Kada se pad dostupnosti uglja poklopi sa nepovoljnim hidrološkim uslovima u regionu, sigurnost snabdevanja postaje skuplja i operativno teža, a rizik prelazi iz tehničkog u finansijski i tržišni.

Električna energija: manji obim proizvodnje

Bruto proizvodnja električne energije u Federaciji BiH smanjena je na 508 GWh, sa 533 GWh zabilježenih u julu 2025. godine. Iako su termoelektrane tokom jula učestvovale sa približno 60,6% u ukupnoj proizvodnji električne energije, pad ukupnog bilansa ukazuje da sistem ima manje prostora za kompenzaciju kada se istovremeno pogoršaju ključni domaći izvori.

Ugalj pod pritiskom: pad proizvodnje u rudnicima

Proizvodnja mrkog uglja pala je za gotovo 30% na godišnjem nivou, na 211.783 tone, sa 300.931 tone. Proizvodnja lignita smanjena je na 112.864 tone, sa 140.092 tone. Takav trend direktno utiče na raspoloživost goriva za termoelektrane, što povećava vjerovatnoću operativnih ograničenja upravo onda kada hidrološki uslovi ne idu naruku.

Hidrologija i balans: manje domaćih opcija

Bosna i Hercegovina se tradicionalno oslanja na hidroelektrane kako bi balansirala proizvodnju iz termoelektrana i podržala izvoz električne energije u periodima povoljnih hidroloških uslova. Međutim, problem se dodatno pogoršava kada nepovoljne hidrološke prilike nastupe istovremeno sa smanjenjem dostupnosti uglja. U tom scenariju sistem raspolaže sa manje domaćih opcija i postaje izloženiji potrebi za uvozom električne energije.

Zašto tranzicija postaje pitanje redosleda

Zabrinutost nije samo kratkoročna: zastarelim rudnicima potrebna su ulaganja kako bi se održao nivo proizvodnje, dok starije termoelektrane suočavaju rastućim troškovima održavanja te sve većim ekološkim troškovima povezanim s emisijama ugljen-dioksida. Istovremeno, zemlja ne može brzo da napusti ugalj jer zamenski fleksibilni kapaciteti još nisu dostupni u dovoljnom obimu.

U tom kontekstu posebno je važno da sama intermitentna proizvodnja iz obnovljivih izvora (vetar i solar) ne može u potpunosti da zameni termoelektrane bez dodatne infrastrukture. Potrebna su ulaganja u sisteme za skladištenje energije, elektroenergetsku mrežu i efikasnije upravljanje hidroenergetskim potencijalom.

CBAM pojačava hitnost smanjenja izloženosti uglju

Mehanizam CBAM dodatno povećava hitnost tranzicije jer električna energija proizvedena u velikoj meri iz uglja i izvezena na tržišta Evropske unije suočavaće se sa sve većim komercijalnim nepovoljnim efektima povezanima s emisijama ugljenika. To smanjuje atraktivnost modela koji se istorijski delimično oslanjao na regionalni izvoz električne energije i podiže pritisak da se izloženost uglju smanji pre nego što elektroenergetski sistem bude spreman da funkcioniše bez njega.

Dodatni signal: rast uvoza energenata

Podaci o uvozu goriva ukazuju na šire pogoršanje domaće energetske samodovoljnosti. Uvoz naftnih derivata povećan je na oko 140.850 tona, sa 125.739 tona u julu 2025., pri čemu je dizel činio približno 65,8% ukupnog uvoza. Iako rast dizela ne predstavlja direktnu zamenu za proizvodnju električne energije iz uglja, on potvrđuje širu sliku veće zavisnosti od uvozne energije.

Julski podaci tako jasno ilustruju rizik: proizvodnja uglja već slabi, dok termoelektrane i dalje čine više od 60% proizvodnje električne energije u Federaciji BiH. Ako se trendovi u rudnicima ne stabilizuju ili ako se razvoj zamenskih proizvodnih kapaciteta ne ubrza, Bosna i Hercegovina bi mogla postepeno preći sa pozicije izvoznika tokom povoljnih uslova ka tržištima koja će sve više zavisiti od regionalnog uvoza električne energije tokom perioda slabe hidrološke raspoloživosti i ograničene dostupnosti uglja.