RMU Banovići planira solarnu elektranu od 15 MW na rudarskom otpadu u BiH

RMU Banovići u Bosni i Hercegovini priprema izgradnju solarne elektrane snage 15 MW na zemljištu koje je ranije korišćeno za odlaganje rudarskog otpada. Za kompaniju koja je i dalje zasnovana na proizvodnji mrkog uglja, to je prvi značajniji korak ka proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora, ali i potez koji ima jasnu finansijsku logiku: smanjenje troškova nabavke struje na tržištu.

Investicija i svrha projekta

Vrednost projekta procenjuje se na oko 17,4 miliona evra. Solarni kapacitet je prvenstveno planiran da služi sopstvenoj potrošnji RMU Banovića, a ne isključivo komercijalnoj prodaji proizvedene električne energije. Prema planu, elektrana bi mogla da pokrije približno polovinu potreba kompanije za električnom energijom, čime bi se smanjila izloženost kupovini struje i povećao udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu.

Veza sa širim programom podrške energetskoj tranziciji

Investicija bi trebalo da bude deo šireg programa vrednog oko 40 miliona evra, uz podršku Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD). Taj program je usmeren na podršku područjima u Bosni i Hercegovini koja zavise od uglja i suočavaju se sa promenama u energetskom sektoru.

Prenamena degradiranog zemljišta umesto novog zauzimanja prostora

Lokacija projekta donosi dodatnu komponentu sanacije i prenamene degradiranog zemljišta. Umesto zauzimanja nove, neiskorišćene površine, solarna elektrana bi bila izgrađena na prostoru pogođenom dugogodišnjim rudarskim aktivnostima. Na taj način industrijsko zemljište dobija novu proizvodnu namenu, dok se prostor nekada korišćen za odlaganje rudarskog otpada uključuje u novu energetsku infrastrukturu.

Zašto je ovo važno za kompaniju i tržište

RMU Banovići ovim projektom ne odustaje od proizvodnje mrkog uglja, ali uvodi novu poslovnu i energetsku komponentu. Istovremeno, sopstvena proizvodnja iz solara može da pruži određenu zaštitu od budućih oscilacija cena električne energije na tržištu.

Za kompanije zasnovane na proizvodnji uglja širom Jugoistočne Evrope ovakav model mogao bi postati sve relevantniji u procesu energetske tranzicije. Postojeće industrijsko zemljište, raspoloživa elektroenergetska infrastruktura i velika sopstvena potrošnja mogu učiniti projekte solara ekonomskijim opravdanim nego potpuno nove samostalne elektrane. U tom smislu, solar na degradiranom zemljištu postaje istovremeno alat za smanjenje troškova i upravljanje rizikom volatilnosti cena električne energije.