Bosna i Hercegovina zadržava suficit u trgovini električnom energijom: uvoz se prepolovio, ali hidrološki rizici ostaju

Bosna i Hercegovina je tokom prvih sedam meseci 2026. godine zadržala suficit u trgovini električnom energijom, nakon što je vrednost uvoza značajno opala. Preokret na strani nabavke iz inostranstva smanjio je pritisak na troškove elektroprivrede, ali investitori i tržišni učesnici i dalje prate rizik koji dolazi iz hidroloških uslova i mogućnosti da se potreba za dodatnim uvozom brzo pretvori u skuplju kupovinu.

Uvoz pao gotovo za polovinu, izvoz slabiji ali sporije

Kupovina električne energije iz inostranstva iznosila je približno 101,1 milion evra od januara do jula 2026. godine, naspram 199,6 miliona evra u istom periodu prethodne godine, pokazuju podaci carinskih organa. Prihod od izvoza takođe je smanjen, ali sporije: na oko 205,1 milion evra, sa 260,1 milion evra godinu ranije.

Srbija dominantna u razmeni; Hrvatska drugo najveće izvozno tržište

Srbija je najveći trgovinski partner Bosne i Hercegovine kada je reč o električnoj energiji. Izvoz električne energije u Srbiju vredeo je oko 97 miliona evra, dok je uvoz iz Srbije dostigao 26,6 miliona evra. Među ostalim značajnim izvorima uvezene energije izdvajaju se Hrvatska (24,7 miliona evra), Slovenija (19,8 miliona evra) i Crna Gora (12,9 miliona evra).

Na izvoznom delu tržišta Hrvatska je bila drugo najveće odredište za bosanskohercegovačku električnu energiju sa kupovinom vrednom 34,5 miliona evra tokom posmatranog perioda. Slede Slovenija sa 28 miliona evra, Švajcarska sa 14,7 miliona evra i Crna Gora sa 13,9 miliona evra.

Niži troškovi uvoza mogu signalizirati veću domaću raspoloživost

Pad izdataka za uvoz može ukazivati na veću raspoloživost domaće električne energije. U tekstu se kao mogući faktor navodi dodatna proizvodnja iz privatno razvijenih vetroelektrana i solarnih elektrana. Ipak, sama vrednost trgovine ne daje potpunu sliku: niži prihodi od izvoza mogu biti negativni za proizvođače, dok manja zavisnost od uvoza istovremeno podržava finansijsku poziciju domaćih elektroprivrednih kompanija.

Hidrološki uslovi ključni; regionalne cene do 500 evra/MWh

Hidrološki uslovi ostaju glavni rizik za nastavak leta. Bosna i Hercegovina delimično je zaštićena značajnim termoenergetskim kapacitetima, dok su uslovi na rekama Drini i Neretvi ostali relativno stabilni. Ipak, svaka potreba za dodatnim uvozom mogla bi biti skupa: ograničena ponuda i letnja potražnja podigli su regionalne veleprodajne cene i do 500 evra/MWh tokom pojedinih sati.

Dugoročno: višegodišnji rast izvozne vrednosti nadmašuje uvoz

Dugoročni trgovinski bilans ostaje izrazito pozitivan. Od 2020. do 2025. godine Bosna i Hercegovina je uvezla električnu energiju ukupno oko 956 miliona evra, dok je izvezla približno 2,56 milijardi evra—što znači da je vrednost izvoza bila gotovo 2,7 puta veća od vrednosti uvoza.

Za tržišne učesnike poruka prvih sedam meseci 2026. godine jasna je: pad troškova nabavke iz inostranstva pomaže stabilnosti bilansa zemlje i njenih elektroprivrednih kompanija, ali kratkoročna cena rizika se meri kroz hidrološku dinamiku i spremnost regiona da obezbedi dodatne količine po prihvatljivim cenama.