Evropski parlament odobrio izuzeće i promene CBAM obračuna za električnu energiju, ali teret dokazivanja ostaje

Evropski parlament je podržao izmene Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) koje bi mogle da ublaže neke od najdestabilizujućih efekata ovog sistema na trgovinu električnom energijom sa Zapadnim Balkanom. Predložene korekcije dolaze u trenutku kada više pokazatelja upućuje da CBAM smanjuje komercijalnu razmenu i doprinosi fragmentaciji regionalnog tržišta, dok istovremeno države pokušavaju da prodube integraciju berzi.

Šta je usvojeno u pregovaračkoj poziciji

Poslanici su 15. septembra 2026. usvojili pregovaračku poziciju sa 464 glasa za, 50 protiv i 159 uzdržanih. Time je otvoren put pregovorima sa državama članicama EU o konačnom tekstu zakona. Iako se veliki deo paketa odnosi na čelik, aluminijum i prerađivačku industriju, nekoliko odredbi koje se tiču električne energije imaće direktne posledice po elektroprivrede, trgovce i investitore u obnovljive izvore u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Albaniji i na Kosovu.

Izuzeće za tokove koji služe sigurnosti mreže

Parlament je dodao predlog izuzeća za električnu energiju koja ulazi u EU kada operatori prenosnih sistema koriste prekogranične tokove radi stabilnosti elektroenergetske mreže. Cilj je da se spreči da hitno balansiranje, redispečing i druge razmene povezane sa sigurnošću sistema budu tretirane kao CBAM obaveze kada im je svrha operativna, a ne komercijalna.

Važno je da ovo izuzeće još mora biti predmet pregovora sa Savetom EU i da se ne odnosi na redovnu trgovinu električnom energijom. Uključivanje takve odredbe ipak šalje signal da mehanička primena prekogranične karbonske dažbine može uticati na fizičko funkcionisanje mreže.

Promena metodologije: od podrazumevanih emisija ka miksu proizvodnje

Najznačajnije promene odnose se na obračun ugrađenih emisija. Postojeća metodologija CBAM-a može dodeliti uvozu električne energije nacionalnu podrazumevanu vrednost emisija koja u velikoj meri zavisi od fosilne proizvodnje zemlje izvoznice. Takav pristup može dovesti do karbonskog troška koji nije povezan sa stvarnom električnom energijom koja se isporučuje—posebno kada izvezena energija potiče iz hidroelektrana, vetroparkova ili solarnih elektrana.

Predložena izmena predviđa da se podrazumevane vrednosti obračunavaju na osnovu celokupnog miksa proizvodnje električne energije u zemlji, uključujući i nefosilne izvore. Dodatno, zemlja koja nije članica EU mogla bi da zatraži nižu vrednost ukoliko pouzdani podaci pokažu da su njene prosečne sistemske emisije (ili emisije proizvodnih jedinica koje određuju cenu) niže od evropske podrazumevane vrednosti.

Zašto to može presudno uticati na profitabilnost izvoza

Predložene promene mogle bi imati značajan uticaj na Zapadni Balkan jer čestošnji CBAM troškovi premašuju razlike u veleprodajnim cenama koje čine prekograničnu trgovinu komercijalno isplativom. Na osnovu postojećih podrazumevanih vrednosti i cene CBAM sertifikata od 75,28 evra po toni CO₂ u drugom kvartalu 2026., indikativni prekogranični trošak iznosi oko 86,42 evra/MWh za Bosnu i Hercegovinu, 78,37 evra/MWh za Srbiju, 74,08 evra/MWh za Kosovo, 73,70 evra/MWh za Crnu Goru i 66,77 evra/MWh za Severnu Makedoniju. Albanija ima nulti podrazumevani faktor zbog dominantno hidroenergetskog sistema.

U praksi, trošak veći od 70 evra/MWh može poništiti vrednost izvoza koji bi bez karbonske dažbine bio profitabilan. Tokom drugog kvartala prosečna cena električne energije u Italiji bila je oko 27 evra/MWh viša nego u Crnoj Gori, dok je mađarska cena približno 13 evra/MWh viša od srpske—razlike koje same po sebi ne moraju nadmašiti CBAM teret.

Tržišni efekti: manje razmene ka EU, više aktivnosti unutar regiona

Prvih šest meseci definitivnog perioda primene CBAM-a već pokazuje uticaj na ponašanje regionalnog tržišta. Bruto planirana razmena električne energije između Zapadnog Balkana i susednih tržišta EU smanjena je za oko 15% međugodišnje u drugom kvartalu 2026., odnosno približno 19% u prvoj polovini godine.

S druge strane, trgovina na četiri posmatrane berze električne energije na Zapadnom Balkanu povećana je za 19%, na 2,70 TWh u drugom kvartalu. Suprotna kretanja ukazuju da trgovinska aktivnost nije nestala već se sve više zadržava unutar regionalnih tržišta umesto da prelazi ka EU.

Zapadni Balkan je istovremeno beležio sezonsku neto uvoznu poziciju od oko 1.048 GWh u drugom kvartalu nakon izuzetnog neto izvoza od približno 1.247 GWh u prvom kvartalu—kada su povoljni hidrološki uslovi proizveli privremeni višak električne energije. Slabija hidroproizvodnja, pad referentnih cena u EU i promene u ekonomici goriva doprineli su preokretu, pa smanjenje razmene ne može biti pripisano isključivo CBAM-u.

Ipak, regionalno tržište nije vratilo strukturu iz 2025. godine: električna energija se sve više usmerava ka severu preko Srbije, dok su pojedini tradicionalni pravci prema Hrvatskoj, Bugarskoj, Grčkoj i Italiji komercijalno slabiji. To dodatno naglašava problem fragmentacije upravo dok vlade nastoje da prodube integraciju—uključujući povezivanje berzi Zapadnog Balkana sa jedinstvenim dnevnim tržištem EU.

Dokazivanje ostaje ključni operativni izazov

Iako analitičari navode da izvoz i trgovina mogu uglavnom nastaviti kao do sada, transakcije prema EU sve više moraju biti praćene CBAM paketom dokaza koji identifikuje izvor električne energije i njene ugrađene emisije. Dokumentacija mora biti dovoljno potpuna i sledljiva kako bi mogla biti predmet provere akreditovanog verifikacionog tela u EU.

Formalno odgovornost zadržava ovlašćeni CBAM deklarant ili uvoznik iz EU; međutim veliki deo potrebnih informacija o proizvodnji, merenju, ugovorima i isporuci mora poticati od izvoznika i proizvođača električne energije. To znači da će uvoznik morati da prenese značajan deo dokumentacionih zahteva kroz komercijalni lanac.

Analitičari Virtu.Energy preporučuju uspostavljanje procesa prethodne verifikacije što ranije: proizvođači, trgovci i uvoznici trebalo bi da grade lanac dokaza pre godišnjih CBAM prijava umesto oslanjanja na rokove predaje sertifikata. Podaci koji nisu prikupljeni tokom proizvodnje ili isporuke mogu biti veoma teško—nekad čak nemoguće—naknadno rekonstruisati.

Naredni koraci: pregovori do kraja 2026., moguće retroaktivne izmene

Predložena zakonodavna revizija mogla bi ublažiti pritisak na regionalno tržište kroz smanjenje podrazumevanih vrednosti i olakšavanje dokazivanja stvarnih emisija na nivou proizvodnog postrojenja. Parlament i Savet EU još treba da usaglase konačni tekst—uključujući tretman hitnih tokova električne energije i zaštitne mehanizme tokom ozbiljnih poremećaja na tržištu.

Konačan dogovor očekuje se do kraja 2026., dok bi neke izmene koje se odnose na električnu energiju mogle biti primenjene retroaktivno od 1. januara 2026. Do završetka pregovora trgovci će morati nastaviti formiranje cena uz postojeće podrazumevane CBAM obaveze istovremeno pripremajući dokumentaciju potrebnu za obračun stvarnih emisija; bez toga karbonski trošak može nastaviti da premaši osnovnu komercijalnu vrednost prekograničnih prenosnih kapaciteta.