Mađarska prednjači u rastu cena struje dok slabiji vetar pojačava uvoz u Jugoistočnoj Evropi

Cene električne energije na tržištu dan-unapred porasle su u većem delu Jugoistočne Evrope za isporuku u petak, uz jasnu vezu između vremenskih uslova i trgovinskih tokova. Slabija proizvodnja iz vetra povećala je oslanjanje regiona na uvoz, što je podiglo cenu struje i dodatno proširilo premiju Mađarske u odnosu na Nemačku, uprkos jačoj solarnoj proizvodnji.

Mađarska na vrhu Centralne i Jugoistočne Evrope

U Mađarskoj je bazna cena na HUPX-u porasla za 2,50 evra na 180,25 evra/MWh, što je najviši nivo među glavnim tržištima Centralne i Jugoistočne Evrope, izuzev Italije. Razlika između mađarske i nemačke cene povećana je za gotovo 25 evra, na 59,72 evra/MWh, dok je cena električne energije u Nemačkoj pala za 22,40 evra na 120,53 evra/MWh.

Uvoz jača preko Austrije i Slovačke

Širenje cenovnog raspona pratilo je snažno povećanje tokova električne energije ka Mađarskoj i Jugoistočnoj Evropi preko Austrije i Slovačke. Očekivalo se da će uvoz iz centralnog dela Evrope u proseku dostići 2.605 MW, odnosno 1.252 MW više nego u četvrtak. Istovremeno je ukupna neto uvozna pozicija regiona porasla za 1.443 MW, na 2.569 MW.

Vetarski pad poništio rast solarne proizvodnje

Ključni pokretač bio je pad proizvodnje iz vetra: očekivalo se da će regionalna proizvodnja iz vetra pasti za 932 MW na 1.140 MW. To smanjenje bilo je veće od rasta solarne proizvodnje od 1.065 MW, koja se očekivala na nivou od 7.208 MW.

Potrošnja električne energije trebalo je da poraste samo umereno—za 222 MW na 29.600 MW—uprkos tome što je prosečna temperatura bila viša za oko jedan stepen Celzijusa. Kombinacija manje proizvodnje iz vetra i relativno stabilne potražnje povećala je oslanjanje na uvoz i skuplju termo proizvodnju.

Najveći rast cena: Srbija; Italija ostaje najskuplja

Najveći rast cene zabeležen je u Srbiji: bazna cena na SEEPEX-u skočila je za 50,50 evra na 159,62 evra/MWh. I pored snažnog poskupljenja, Srbija je ostala 20,63 evra/MWh ispod Mađarske.

Grčka je zabeležila rast od 26,60 evra na 168,90 evra/MWh, dok je Albanija porasla za 24,10 evra na 171,58 evra/MWh. U Rumuniji cena je porasla za 7,30 evra na 176,48 evra/MWh—razlika prema Mađarskoj svedena je na svega 3,77 evra/MWh—dok je Bugarska poskupela za 10,40 evra na 169,55 evra/MWh.

Kretanja su bila neujednačena drugde: Slovenija je pala za 23,20 evra na 168,41 evra/MWh, Hrvatska blago pojeftinila (za 1,90 evra) na 170,33 evra/MWh. Crna Gora porasla je do 148,13 evra/MWh, a Severna Makedonija ostala najjeftinije tržište Jugoistočne Evrope sa cenom od 144,54 evra/MWh.

Italija je ostala izrazito najskuplje tržište uprkos blago nižoj nacionalnoj ceni (220,83 evra/MWh). Italijanska premija bila je veća od 40 evra/MWh u odnosu na Mađarsku i oko raspona od približno 50–76 evra/MWh prema većini tržišta Jugoistočne Evrope. To se nastavilo kao komercijalni podsticaj izvozu električne energije ka Italiji.

Kapaciteti prenosa kao ograničenje; bilans pokazuje ko izvozi

Iako se region značajno oslanjao na uvoz sa severa, očekivalo se da će Jugoistočna Evropa prema Italiji poslati prosečno oko 464 MW—što ukazuje na razliku između italijanskog tržišta i njegovih jugoistočnih suseda.

Podaci o bilansu pokazali su da je Bugarska bila najveći regionalni izvoznik sa oko 1.551 MW ispred Grčke sa oko 602 MW. Mađarska, Rumunija, Hrvatska i Srbija ostale su neto uvoznici: Mađarska je uvozila oko 1.744 MW dok je Rumunija imala neto uvoz od oko 1.203 MW.

Cene budućih perioda jačaju uprkos slabijim cenama goriva

Cene električne energije za buduće periode takođe su ojačale u Mađarskoj: bazna cena za 39. nedelju porasla je za 11 evra na190,50 evra/MWh; za40. nedelju povećana je za3 evra na188,50 evra/MWh; oktobarski ugovor poskupeo je za3,50 evra na198,50 evra/MWh. Kalendarski ugovor za2026 ostao je nepromenjen na149 ,50 evra/MWh.

Zanimljivo je da je rast cena usledio uprkos slabijim cenama goriva: cena gasa na austrijskom CEGH-u pala je za4 ,90 evra na78 ,50 evra/MWh; oktobarski gas pojeftinio je na77 ,50 evra/MWh; oktobarski ugalj paoje na138 ,50 dolara po toni. Cena emisijskih jedinica EU kretala se suprotno—porastavši za1 ,30 evra na86 ,03 evra po toni.

Sve izraženiji jaz između severnih i zapadnih zona

Tržište za isporuku u petak pokazalo je sve izraženiju razliku između severnih i zapadnih cenovnih zona: Jugoistočna Evropa našla se između relativno povoljnije nemačke električne energije sa severa i znatno skuplje potrošnje u Italiji sa zapada.

Sa naglim padom proizvodnje iz vetra raspoloživost prenosnih kapaciteta postala je ključno ograničenje—više nego sama ukupna regionalna potrošnja—što je pojačalo tokove preko Austrije i Slovačke. Istovremeno je značajna italijanska premija nastavila da podržava izvoz električne energije ka Italiji.