Predložene izmene CBAM-a mogle bi olakšati izvoz obnovljive električne energije sa Zapadnog Balkana u EU

Predložene izmene pravila EU Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) otvaraju mogućnost da proizvođači obnovljive električne energije na Zapadnom Balkanu lakše plasiraju struju na tržišta EU. Ključna razlika nije u tome što obnovljivi izvori „proizvode više ili manje“ emisija, već u tome kako se dokazuje sledljivost između proizvodnje i uvoza kroz složen, međusobno povezan sistem trgovanja električnom energijom.

Zašto sadašnji CBAM režim posebno pogađa obnovljive izvoznike

Centralni problem je lanac dokaza koji je potreban da se konkretan proizvođač poveže sa električnom energijom uvezenom u EU. U postojećem okviru, uvoznici se uglavnom suočavaju sa podrazumevanim faktorima emisija za zemlje izvoznice, osim ako ne ispune kumulativne uslove za korišćenje stvarnih emisija. Iako su ti uslovi osmišljeni da obezbede pouzdanu vezu između proizvodnje i uvoza, teško se uklapaju u komercijalnu strukturu evropskog trgovanja.

U praksi, vetroparkovi, solarne elektrane i hidroelektrane mogu prodavati električnu energiju preko posrednika umesto direktno uvozniku. Električna energija može prelaziti granice više zona trgovanja, a prenosni kapacitet se može dodeljivati kroz spajanje tržišta umesto zasebnom nominacijom unutar prekograničnog ugovora. Dodatno, fizički tokovi zavise od stanja mreže, a ne od ugovorenog puta između kupca i prodavca.

Podrazumevani faktori pretvaraju „ugovorenu“ obnovljivu struju u dodatni trošak

Zbog takvog dizajna režima, obnovljiva električna energija može biti opterećena podrazumevanim emisijama šireg elektroenergetskog sistema zemlje izvoznice—posebno nepovoljno na tržištima zavisnim od uglja. U tekstu se navodi primer: podrazumevani faktor za Srbiju od 1,041 tone CO₂ po MWh daje indikativnu CBAM obavezu od približno 78,37 evra/MWh pri ceni CBAM sertifikata od 75,28 evra/tCO₂ u drugom kvartalu 2026. godine. Za Bosnu i Hercegovinu podrazumevani faktor od 1,148 tona proizvodi trošak oko 86,42 evra/MWh.

Ovi troškovi mogu se primeniti čak i kada je električna energija ugovorno povezana sa obnovljivim postrojenjem—osim ako uvoznik može da ispuni uslove za prijavljivanje stvarnih emisija. To investitorima i developerima uvodi neizvesnost: da li će PPA ugovor sa kupcem u EU doneti očekivanu premiju na cenu ili će dodatni CBAM trošak pojesti deo vrednosti ugovora.

Šta predložena revizija menja: fizičke PPA veze i uklanjanje pojedinih tehničkih barijera

Predlog bi priznao fizičke PPA ugovore u kojima učestvuju posrednici, ali uz uslov da proverljiv ugovorni lanac povezuje proizvođača, posrednika i uvoznika u EU. Tekst naglašava da je to važno jer se regionalne elektroprivrede i nezavisni proizvođači često oslanjaju na licencirane trgovce za balansiranje, raspoređivanje proizvodnje i pristup tržištu.

Istovremeno, reforma ne bi pretvorila finansijske ili virtuelne PPA ugovore u dokaz fizičke isporuke. Ugovor bi i dalje morao biti povezan sa stvarnom proizvodnjom i prekograničnom isporukom; satno merenje, podaci o nominacijama, podaci o proizvodnji i ugovorna alokacija ostali bi ključni za dokazivanje da je električna energija obuhvaćena ugovorom proizvedena i isporučena tokom relevantnog perioda.

Garancije porekla mogu biti deo dokumentacije, ali ne zamenjuju kompletan lanac dokaza potreban za CBAM. Proizvođači i trgovci moraju biti sposobni da povežu komercijalni dogovor sa merljivom proizvodnjom, odgovarajućim periodom isporuke i električnom energijom prijavljenom za uvoz u EU.

Predlog takođe uklanja zahtev da se dokazuje postojanje direktne mrežne veze sa EU ili odsustvo fizičkog zagušenja duž čitave prenosne rute—uslov koji je posebno problematičan jer proizvođači ne mogu kontrolisati operativno stanje više interkonektora u trenutku isporuke.

Dodatno, druga izmena ograničila bi zahteve za čvrstim nominacijama kapaciteta na granice gde se kapacitet eksplicitno dodeljuje. Tamo gde spajanje tržišta istovremeno dodeljuje električnu energiju i prenosni kapacitet, od trgovaca se više ne bi očekivalo dostavljanje zasebne nominacije koju sam model tržišta ne proizvodi.

Posledice po finansiranje: manji rizik za bankarsku prihvatljivost PPA prihoda

Kada se posmatraju zajedno, ove izmene bi trebalo da omoguće korišćenje stvarnih emisija „u praksi“, a ne samo kao formalnu opciju. Tekst takođe ističe jasnije razdvajanje izvoza električne energije proizvedene iz uglja od energije isporučene po osnovu ugovora o obnovljivoj energiji čiji tok je moguće pratiti.

Za finansiranje projekata to je važno jer razvoj obnovljivih izvora na Zapadnom Balkanu sve više počiva na dugoročnim PPA ugovorima koji stabilizuju prihode i podržavaju otplatu duga. Kada je ciljani kupac u EU, neizvesnost oko CBAM tretmana može smanjiti bankarski prihvatljivu cenu otkupa, skratiti trajanje ugovora ili povećati zahtevanu premiju za rizik.

U tekstu se navodi ilustracija uticaja: vetropark od 100 MW sa faktorom iskorišćenja kapaciteta od 35% proizveo bi oko 307 GWh godišnje. Čak i diskont od 10 evra/MWh zbog rizika smanjio bi potencijalne godišnje prihode za približno 3,1 milion evra. Takođe se upozorava da kod projekta koji je izložen podrazumevanom trošku većem od 70 evra/MWh nominalna obaveza može premašiti operativnu maržu projekta i njegov kapacitet servisiranja duga.

Tehnološke razlike zahtevaju satnu sledljivost bez zanemarivanja komercijalnih realnosti

Tekst naglašava da vetroprojekti traže posebno razmatranje jer im profil proizvodnje—uključujući vreme proizvodnje—i vrednost za elektroenergetski sistem nisu isti kao kod solarnih projekata. Proizvodnja vetroelektrana češće dolazi tokom večernjih i zimskih sati te perioda niže solarne proizvodnje kada su cene električne energije u EU potencijalno više; solarni projekti suočavaju se s većim pritiskom pada cena tokom perioda visoke proizvodnje oko podneva i sve više traže skladištenje ili strukturirane PPA aranžmane kako bi očuvali vrednost.

Zbog toga CBAM sledljivost mora funkcionisati na satnom nivou—bez zanemarivanja razlika među tehnologijama koje utiču na komercijalnu vrednost energije.

Hidroenergija ima specifične obrasce; garancije porekla nisu dovoljne

Kod hidroenergije karakteristike su drugačije: akumulacioni sistemi mogu preusmeravati proizvodnju ka periodima viših cena i pružati usluge balansiranja, dok protočne hidroelektrane ostaju vezane za hidrološke uslove. U tekstu se navodi da Albanija ima nulti nacionalni podrazumevani faktor, ali izvoznici iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Srbije posluju unutar mešovitih elektroenergetskih sistema te im treba omogućiti pristup izveštavanju o stvarnim emisijama kako ne bi bili tretirani isto kao lignitna proizvodnja.

Operativna priprema postaje raniji zadatak: verifikacija pre nego što bude kasno

Analitičari kompanije Virtu.Energy navode da prekogranična trgovina i izvoz obnovljive energije operativno ostaju deo redovnog poslovanja, ali svaku transakciju sada treba pratiti pouzdan CBAM paket dokaza koji obuhvata izvor proizvodnje, satnu proizvodnju, ugovornu alokaciju te podatke o merenju i isporuci.

Ovlašćeni CBAM deklarant ili uvoznik ostaje pravno odgovoran za prijavu i konačnu predaju sertifikata. Međutim, praktično će morati podeliti značajan deo obaveza oko podataka i dokumentacije sa izvoznikom, trgovcem i proizvođačem—jer deklarant ne može samostalno kreirati dokaze na nivou postrojenja koje proizvođač nije prikupio ili sačuvao.

Dodatno, prateća dokumentacija mora biti proverljiva akreditovanom telu za verifikaciju u EU. Prema Virtu.Energy-u uključivanje postupka prethodne verifikacije treba planirati unapred: proces mora početi sada kako nepotpuni ugovori ili nedostatak satnih podataka ne bi onemogućili korišćenje stvarnih emisija.

Pogled unapred: revizija nije automatska „garancija“ pristupa bez troška

Iako revizija neće automatski eliminisati CBAM trošak niti garantovati pristup evropskom tržištu bez dodatnih troškova za električnu energiju iz obnovljivih izvora sa Zapadnog Balkana, ona bi mogla zameniti nekoliko praktično teško primenljivih testova pravilima koja su bliža načinu rada prekograničnih tržišta električne energije.

Investitori i developeri koji rano uvedu prethodnu verifikaciju mogli bi biti bolje pozicionirani da zaštite prihode od prodaje kupcima u EU i preciznije razdvoje proizvodnju iz vetra, sunca i hidroelektrana od ugljeničnog intenziteta šireg nacionalnog elektroenergetskog sistema.