HE Višegrad: pad proizvodnje u junu naglašava rastući pritisak slabijih dotoka na hidroportfelje

Slabiji letnji hidrološki uslovi ponovo su došli u fokus kroz rezultate HE Višegrad, jedne od ključnih elektrana za energetski bilans Bosne i Hercegovine. Pad proizvodnje u junu pokazuje kako sve nepovoljniji dotoci mogu brzo da preokrenu tempo rada hidroportfelja širom jugoistočne Evrope, podižući pritisak na sistemsku fleksibilnost i planiranje akumulacije.

Junski pad i poređenje sa prethodnim periodima

U Hidroelektrani Višegrad, snage 315 MW, proizvedeno je 44,02 GWh električne energije u junu 2026. godine. To je značajno niže u odnosu na majskih 72,73 GWh, što se prevodi u pad od 39,5%. Ipak, proizvodnja ostaje iznad nivoa iz istog meseca prethodne godine: u junu 2025. ostvareno je 33,74 GWh, pa je zabeležen međugodišnji rast od oko 30% uprkos izrazitom mesečnom padu.

Prvih šest meseci: solidna osnova, ali leto menja sliku

U prvih šest meseci 2026. godine HE Višegrad proizvela je ukupno 627,51 GWh. Taj rezultat već predstavlja više od 62% njenog dugoročnog proseka godišnje proizvodnje od približno 1.010 GWh. Međutim, pogoršanje hidroloških uslova tokom leta čini rezultate u drugoj polovini godine znatno neizvesnijim.

Uloga elektrane i operativni kontekst

Elektranom upravlja Hidroelektrane na Drini, zavisno preduzeće Elektroprivrede Republike Srpske (ERS). Tokom 2025. godine proizvedeno je 781,8 GWh, naspram 733 GWh iz 2024. godine. Istorijski rekord elektrane i dalje iznosi 1.283,05 GWh, ostvaren 2010. godine.

HE Višegrad puštena je u rad 1989. godine i raspolaže sa tri agregata snage po 105 MW na reci Drini. Njeni proizvodni rezultati imaju poseban značaj za bilans Bosne i Hercegovine jer hidroenergija obezbeđuje relativno jeftinu električnu energiju, ali i neophodnu fleksibilnost sistema za pokrivanje vršne potrošnje i podršku izvozu.

Neto izvoz i regionalni rizik od slabijih dotoka

Početkom avgusta Bosna i Hercegovina ostala je neto izvoznik električne energije, sa prosečnim izvozom od oko 245 MW ka susednim elektroenergetskim sistemima. Dugotrajniji pad proizvodnje iz hidroelektrana mogao bi povećati opterećenje termoelektrana na ugalj i smanjiti količine električne energije raspoložive za izvoz ka Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji.

Pad proizvodnje u junu uklapa se u širi regionalni trend: Srbija, Rumunija, Hrvatska i delovi zapadnog Balkana suočavaju se sa nepovoljnijim hidrološkim prilikama. Istovremeno, nizak vodostaj Dunava utiče ne samo na proizvodnju u hidroelektranama već i na dostupnost rashladne vode za nuklearne elektrane. U takvom okruženju dodatno raste značaj akumulacionih jezera i dispečabilnih kapaciteta tokom večernjih časova najveće potrošnje.

Šta slabiji dotoci znače za vrednost proizvodnje

Iako je HE Višegrad zahvaljujući snažnoj proizvodnji u prvoj polovini godine obezbedila solidnu osnovu za godišnji rezultat, letnji hidrološki uslovi sada postaju ključni faktor. Komercijalna vrednost elektrane sve više zavisiće od optimalnog upravljanja akumulacijom — odnosno čuvanja vode za periode visokih cena električne energije — umesto oslanjanja isključivo na maksimalnu kontinuiranu proizvodnju tokom sušnijih uslova.