Bugarska povećala proizvodnju uprkos padu iz baznih izvora: rast obnovljivih jača izvoz, ali fleksibilnost ostaje ključ

Bugarska je u prvih sedam meseci i dalje uspela da poveća ukupnu proizvodnju električne energije, uprkos padu iz baznih kapaciteta koji tradicionalno obezbeđuju stabilnost sistema. Ključni faktor rasta bio je širi doprinos obnovljivih izvora, što se direktno odrazilo na bilans i izvozni učinak zemlje u istočnom delu jugoistočne Evrope.

Rast proizvodnje i potrošnje, neto izvoz oko 1,66 TWh

Prema podacima Elektroenergetskog sistemskog operatora Bugarske (ESO), ukupna proizvodnja električne energije dostigla je 25,95 TWh, dok je potrošnja porasla za 6,55% na 24,29 TWh. Zahvaljujući tom odnosu proizvodnje i potrošnje, Bugarska je ostvarila neto izvoz električne energije od približno 1,66 TWh.

Pad bazne proizvodnje delimično kompenzovan rastom obnovljivih izvora

Strukturno posmatrano, bazne elektrane – pre svega termoelektrane na ugalj i nuklearna elektrana – proizvele su 16,27 TWh, što predstavlja međugodišnji pad od 13,4%. Ipak, ukupna proizvodnja je porasla zahvaljujući većoj proizvodnji iz obnovljivih izvora energije i drugih izvora koji su delimično nadoknadili slabiji učinak bazne komponente.

Obnovljivi izvori: snažan rast na prenosnoj i distributivnoj mreži

Proizvodnja iz obnovljivih izvora priključenih na prenosni sistem porasla je za 13,44% na 2.773,3 GWh. Istovremeno, obnovljivi izvori priključeni na distributivnu mrežu povećali su proizvodnju za 5,08% na 2.598,2 GWh. Zajedno gledano, ukupna proizvodnja iz obnovljivih izvora priključenih na prenosnu i distributivnu mrežu premašila je 5,37 TWh.

Zavisnost sistema od Kozloduja i termoelektrana ostaje visoka

Iako obnovljivi izvori jačaju u miksu, elektroenergetski bilans Bugarske i dalje se u velikoj meri oslanja na dva operativna bloka Nuklearne elektrane Kozloduj. Početkom avgusta isporučivali su u proseku gotovo 1.890 MW. Nuklearnu proizvodnju dopunjavale su termoelektrane na ugalj sa oko 900 MW, solarne elektrane sa približno 1.349 MW, uz manji doprinos hidroelektrana, gasnih elektrana i vetroelektrana.

Izvoz tokom avgusta: tokovi ka Rumuniji i Srbiji uz povremeni uvoz iz Grčke

Bugarska je 4. avgusta izvozila u proseku oko 1.425 MW električne energije. Značajni tokovi zabeleženi su prema Rumuniji i Srbiji: ka Rumuniji približno 1.536 MW, dok je ka Srbiji isporučivano oko 366 MW. Istovremeno je zabeležen i uvoz električne energije iz Grčke tokom pojedinih delova dana.

Zašto rast obnovljivih nije dovoljan bez fleksibilnosti

Ovakva pozicija daje Bugarskoj sve važniju ulogu u balansiranju elektroenergetskog sistema istočnog dela jugoistočne Evrope. Dok se Rumunija suočava sa ograničenjima u radu nuklearnih elektrana i nepovoljnim hidrološkim uslovima, Srbija beleži smanjenu proizvodnju iz hidroelektrana i rast letnje potrošnje. Izvoz Bugarske pomaže pokrivanju potreba oba tržišta uz podršku prenosima ka Mađarskoj.

Ipak, pad bazne proizvodnje ima komercijalni značaj: veća godišnja proizvodnja iz obnovljivih izvora može povećati ukupnu ponudu energije, ali bez skladištenja energije, fleksibilne potrošnje ili dodatnih prekograničnih prenosnih kapaciteta ne može u potpunosti zameniti stabilnu raspoloživost koju obezbeđuju termoelektrane na ugalj i nuklearne jedinice. Zbog toga će sposobnost Bugarske da tokom leta zadrži snažnu izvozu poziciju zavisiti od kontinuiranog rada Nuklearne elektrane Kozloduj-a, raspoloživosti termoelektrana na ugalj i dinamike proizvodnje solarnih elektrana.