Turska, Azerbejdžan, Gruzija i Bugarska pripremaju međuvladin sporazum o koridoru za zelenu struju za COP31

Turska, Azerbejdžan, Gruzija i Bugarska rade na međuvladinom sporazumu o novom koridoru za prenos i trgovinu zelenom električnom energijom, sa ciljem da dokument bude potpisan tokom klimatske konferencije COP31 u Antaliji u novembru. Inicijativa je zamišljena kao institucionalni okvir koji bi omogućio da se višak proizvodnje iz obnovljivih izvora prenosi između Kavkaza i evropskih tržišta, uz upravljanje periodima pojačane tražnje i ograničene ponude.

Koridor kao most između obnovljivih izvora i evropskih tržišta

Predloženi projekat Prenosa i trgovine zelenom električnom energijom trebalo bi da uspostavi način razmene viškova proizvodnje među zemljama učesnicama. Umesto da se oslanja isključivo na domaće tokove, koncept polazi od toga da se regionalna proizvodnja može bolje uskladiti sa potražnjom kroz prekogranični prenos.

Turska ovu inicijativu pozicionira kao deo šire strategije da se zemlja postavi kao regionalno čvorište za tranzit električne energije. Ministar energetike i prirodnih resursa Alparslan Bajraktar uporedio je potencijalni strateški značaj projekta sa gasnim koridorom TANAP.

Zašto su interkonekcije važne: plasman iz solarne i energije vetra

Jače elektroenergetske interkonekcije mogle bi da obezbede dodatni plasman za proizvodnju električne energije iz solarne energije i energije vetra u Azerbejdžanu i Gruziji. Time bi se, prema obrazloženju inicijative, unapredila regionalna sigurnost snabdevanja i otvorila nova ruta ka tržištima jugoistočne Evrope preko Turske i Bugarske.

Međutim, vrednost projekta za region ne zavisi samo od političkog naziva već prvenstveno od toga da li će obezbediti pouzdan prekogranični prenosni kapacitet. Region već beleži rastuće viškove proizvodnje iz obnovljivih izvora, ali zagušenja u prenosnoj mreži često sprečavaju da jeftinija električna energija stigne do tržišta sa višim cenama.

Direktna veza preko Nahčivana: tehnički radovi završeni, rok nije definisan

Turska i Azerbejdžan zasebno razmatraju mogućnost uspostavljanja direktne interkonekcije koja bi uključivala azerbejdžansku eksklavu Nahčivan. Prema informacijama iz teksta, početni tehnički radovi su završeni i utvrđena je preferirana opcija, ali za sada ne postoji rok za početak izgradnje.

Šta ostaje da se reši pre gradnje

Operatori prenosnih sistema sprovode dodatne studije izvodljivosti. Sporazum u novembru trebalo bi da obezbedi širi institucionalni okvir za četvorozemni koridor, ali pre početka izgradnje još treba rešiti pitanja finansiranja, raspodele prenosnih kapaciteta i rokova realizacije.

Za investitore i učesnike na tržištu to znači da politički signal može ubrzati proces koordinacije država, ali operativna korist zavisi od toga kako će biti definisani finansijski model, pravila pristupa kapacitetima i sposobnost mreže da prenese energiju bez zagušenja—posebno u trenutku kada region već ima rastuće viškove obnovljive proizvodnje.