CBAM prigušuje prekograničnu trgovinu električnom energijom Zapadnog Balkana i EU

Prekogranična razmena električne energije između Zapadnog Balkana i susednih tržišta Evropske unije ostala je znatno ispod prošlogodišnjeg nivoa tokom prve polovine 2026. godine, što sve ranije ukazuje na to da CBAM menja regionalne tokove. Iako su hidrološki uslovi kratkoročno uticali na cene, trajna slabost prekogranične aktivnosti posle tog perioda otvara pitanje koliko brzo se tržišne strategije prilagođavaju trošku ugljenika.

Pad izvoza prema EU uz različitu dinamiku unutar regiona

Bruto prekogranična trgovina električnom energijom između Zapadnog Balkana i EU smanjena je za približno 19% međugodišnje u prvih šest meseci 2026. godine. Pad je bio oko 23% u prvom kvartalu, dok se u drugom kvartalu tempo smanjivanja ublažio na približno 15%. U isto vreme, trgovanje na berzama na Zapadnom Balkanu kretalo se u suprotnom smeru: obim trgovine na regionalnim day-ahead tržištima porastao je za oko 19%, dostigavši 2,70 TWh u drugom kvartalu. Delimično tome je doprineo oporavak aktivnosti na srpskoj berzi SEEPEX.

Takva kombinacija vodi ka sve podeljenijem regionalnom tržištu: veće količine električne energije trguju se unutar Zapadnog Balkana, dok manje prelazi granicu sa EU.

Hidrološki višak spustio cene, ali nije vratio prekograničnu aktivnost

Visoka proizvodnja hidroelektrana na početku godine spustila je cene električne energije na Zapadnom Balkanu ispod referentnih nivoa u EU tokom prvog kvartala. Međutim, prekogranična aktivnost nije se u potpunosti oporavila nakon slabljenja hidrološkog viška, kada se region vratio svojoj uobičajenoj poziciji neto uvoznika električne energije.

Drugim rečima, iako su hidrološki uslovi uticali na tokove i cene, činjenica da se slabost prekogranične trgovine nastavila nakon popuštanja efekta visokih hidroproizvodnih rezultata sugeriše da dodatni faktor počinje da preuzima primat.

CBAM trošak ugljenika menja računicu izvoza termoelektrana

U tom kontekstu ključnu ulogu imaju podrazumevani faktori emisija u okviru CBAM-a. Na osnovu cena emisijskih sertifikata u drugom kvartalu, indikativni trošak ugljenika procenjen je na 86,42 evra/MWh za Bosnu i Hercegovinu, 78,37 evra/MWh za Srbiju i 73,70 evra/MWh za Crnu Goru. Albanija je imala podrazumevani trošak od nula evra zbog svoje pretežno hidroenergetske strukture proizvodnje.

Ovi troškovi su dovoljno visoki da eliminišu komercijalnu maržu kod mnogih izvoza električne energije iz termoelektrana na ugalj. Zbog toga trgovci mogu preusmeravati transakcije ka jurisdikcijama sa nižim faktorima emisija ili zadržavati proizvodnju na tržištima Zapadnog Balkana kada cenovna premija na tržištu EU nije dovoljna da pokrije trošak ugljenika.

Nije sve CBAM: gorivo, kapaciteti i potrošnja ostaju relevantni

Ipak, pad prekogranične trgovine ne može se pripisati isključivo CBAM-u. Hidrološki uslovi, cene goriva, raspoloživost proizvodnih kapaciteta i potrošnja takođe su uticali na trgovinu tokom prve polovine godine. Ipak, kontinuirana slabost prekogranične trgovine nakon što je efekat visoke hidroproizvodnje iz prvog kvartala oslabio ukazuje na to da cena ugljenika već menja nominacije i strategije arbitraže.

Širi finansijski pritisak za elektroprivrede zavisne od lignita

Za elektroprivrede koje zavise od lignita — poput EPS-a, Elektroprivrede BiH i Elektroprivrede Republike Srpske — pritisak ne završava samo na direktnom trošku emisija. Smanjena konkurentnost izvoza ograničava pristup potencijalno skupljim tržištima EU i dodatno slabi ekonomsku održivost starijih termoenergetskih postrojenja.

U takvom okruženju provereni podaci o emisijama na nivou proizvodnih postrojenja, ugovori o kupovini električne energije iz obnovljivih izvora (PPA) i ubrzano ulaganje u niskougljenične kapacitete postaju sve važniji sa komercijalnog stanovišta — ne samo kao regulatorni zahtevi.