Bugarska preusmerava 300 miliona evra fiskalne pomoći da ublaži pritisak visokih cena dizela

Bugarska preusmerava više od 300 miliona evra fiskalne podrške kako bi odgovorila na posledice rasta cena goriva, ali i da zaštiti konkurentnost sektora koji su najosetljiviji na troškove dizela. Umesto da se fokusira na široko subvencionisanje maloprodajnih cena, vlada cilja industrijske karike u kojima se skuplje gorivo najbrže pretvara u više troškove hrane, logistike i proizvodnje.

Kako je raspoređena pomoć

Paket mera obuhvata oko 170 miliona evra za poljoprivredu. Od tog iznosa, 100 miliona evra namenjeno je nadoknadi proizvođačima zbog viših troškova dizela tokom 2025. i 2026. godine.

Dodatnih 55 miliona evra već je usmereno ka sektoru teretnog transporta, gde rast goriva direktno utiče na operativne troškove kompanija.

Vlada takođe ukida akcizu na TNG i predviđa oko 30 miliona evra jednokratne pomoći za više od 550.000 građana sa nižim prihodima.

Istovremeno, vozači putničkih automobila koji koriste benzin i dizel neće dobiti široko subvencionisanje cena na benzinskim stanicama, čime se podrška odvaja od opšteg “zamrzavanja” troškova domaćinstava.

Zašto je dizel ključan za inflaciju i konkurentnost

Paket dolazi nakon naglog rasta cena derivata nafte širom Evrope. Dizel je posebno važan za Bugarsku jer su poljoprivreda i drumski teretni transport i dalje veoma izloženi troškovima goriva.

Viši troškovi transporta mogu se relativno brzo preneti kroz veleprodajne i maloprodajne cene, dok poljoprivrednici direktnije osećaju pritisak kroz troškove mehanizacije, žetve i logistike. Zbog toga vlada rast cena goriva tretira istovremeno kao inflacioni problem i kao rizik za konkurentnost privrede.

Fiskalna cena intervencija

Slične mere pojavljuju se u drugim zemljama jugoistočne Evrope: Crna Gora je smanjila akcize, Hrvatska nastavlja da upravlja maloprodajnim cenama energenata, a Rumunija je koristila smanjenje poreza kako bi ublažila rast cena dizela. Bugarski pristup je obimniji i usmereniji ka sektorima u kojima troškovi dizela najdirektnije utiču na cene hrane, logistiku i industrijsku konkurentnost.

Ipak, državna podrška može samo da odloži uticaj visokih energetskih cena; ne uklanja osnovni trošak. Ako međunarodne cene dizela i benzina ostanu povišene, programi subvencija će morati ili da se prošire ili će se teret ponovo prebaciti na preduzeća i potrošače.

U širem smislu, odluka Bugarske otvara pitanje koliko dugo vlade zemalja jugoistočne Evrope mogu da koriste javne budžete kao amortizere energetskih šokova. Za sada, Sofija bira da zaštiti sektore najizloženije troškovima dizela—što pokazuje da intervencije u cene energenata sve češće prelaze iz okvira socijalne pomoći domaćinstvima u domen industrijske politike.