Cene struje u jugoistočnoj Evropi skočile 21. septembra: oporavak potražnje i dalje pojačava razlike među tržištima

Cene električne energije na dan-unapred tržištima jugoistočne Evrope naglo su porasle 21. septembra, dok se potražnja tokom radne nedelje oporavljala. Iako je proizvodnja iz obnovljivih izvora rasla, efekat jače potražnje bio je dominantan, a regionalne razlike u cenama ostale su neuobičajeno velike — što investitorima i trgovcima ukazuje da se rizik snabdevanja i ograničenja prekograničnih tokova i dalje naplaćuju.

Mađarska vodi rast: najviša cena među povezanim tržištima

Referentna cena na mađarskom HUPX tržištu porasla je za 46,40 evra/MWh, na 188,74 evra/MWh, što je bila najviša cena među glavnim međusobno povezanim tržištima u regionu. Rumunija je pratila sa 183,27 evra/MWh, Grčka sa 181,18 evra/MWh, a Bugarska sa 177,47 evra/MWh.

Cene su snažno porasle i na Zapadnom Balkanu: Albanija na 176,12 evra/MWh, Crna Gora na 163,20 evra/MWh, Severna Makedonija na 162,16 evra/MWh. Hrvatska je dostigla 155,92 evra/MWh, Slovenija 148,12 evra/MWh, dok je srpsko SEEPEX tržište zabeležilo 147,71 evra/MWh.

Rast nije bio ravnomeran: diskonti ostaju veliki

Srpsko tržište zabeležilo je jednu od najnižih prosečnih cena u regionu uprkos rastu od 30,20 evra/MWh u odnosu na prethodnu sesiju. Na SEEPEX-u se trgovalo uz diskont od 41,03 evra/MWh u odnosu na HUPX; diskont Slovenije iznosio je 40,61 evra/MWh, a Hrvatske 32,82 evra/MWh.

Ovakva slika pokazuje da kretanje cena nije bilo jednako raspoređeno. Mađarska, Rumunija, Bugarska i Grčka formirale su skuplji istočni klaster cena, dok su Srbija, Slovenija i Hrvatska ostale znatno jeftinije. Crna Gora i Severna Makedonija nalazile su se između ova dva segmenta.

Italija najskuplja susedna destinacija; razlika prema Nemačkoj ostaje široka

Italija je ostala najskuplje susedno tržište sa 224,23 evra/MWh. Premija u odnosu na Mađarsku iznosila je 35,50 evra/MWh. Austrija je završila na 137,98 evra/MWh.

Nemačka je ostala najjeftinije veliko referentno tržište sa 96,60 evra/MWh uprkos dnevnom rastu od gotovo 75 evra/MWh. Razlika između Mađarske i Nemačke smanjena je za 28,40 evra/MWh — ali je i dalje izuzetno visoka i iznosi 92,14 evra/MWh.

Potrošnja raste brže od obnovljivih izvora

Prognozirana prosečna potrošnja električne energije u regionu iznosila je 29.301 MW — za 4.081 MW više nego u nedelju — zbog nastavka industrijskih i komercijalnih aktivnosti. Potrošnja je povećana u Rumuniji i Bugarskoj (za ukupno 1.858 MW), u Sloveniji i Hrvatskoj (za ukupno 1.288 MW), u Mađarskoj (za 476 MW) i u Grčkoj (za 458 MW).

Oporavak potražnje nadmašio je rast proizvodnje iz obnovljivih izvora: očekivana solarna proizvodnja povećana je za 1.474 MW na 5.808 MW; proizvodnja energije iz vetra porasla je za 356 MW na 2.009 MW. Ukupna prognozirana proizvodnja iz solarnih i vetroelektrana tako je dostigla oko 7,82 GW.

Uvoz se smanjio uprkos većoj potrošnji; Italija apsorbuje deo ponude

Neto uvoz u Mađarsku i jugoistočnu Evropu smanjen je za 591 MW na 2.095 MW čak i uz povećanje potrošnje. Bruto prilivi iz Austrije i Slovačke blago su porasli na ukupno 3.001 MW — što sugeriše da veća regionalna proizvodnja i promenjeni prekogranični tokovi apsorbuju deo rasta potrošnje tokom radne nedelje.

Mađarska ostaje neto uvoznik sa oko 1.031 MW; Rumunija uvozi približno 912 MW; Hrvatska oko700 MW; Srbija oko602 MW; Grčka oko113 MW. Bugarska se izdvojila kao neto izvoznik sa oko1.461 MW.

Tokovi prema Italiji prosečno su iznosili oko1.039 MW — uz značajnu premiju italijanskog tržišta naspram cena širom Balkana — što znači da izvozni potencijal smanjuje količinu električne energije dostupnu unutar jugoistočne Evrope i podstiče trgovinu sever–jug i istok–zapad.

Terminske cene potvrđuju kratkoročni signal rasta

Terminske cene dodatno potvrđuju kratkoročni signal rasta: mađarska električna energija za 39. nedelju poskupela je za14,50 evra/MWh na205 evra/MWh; za40. nedelju porasla je za9 evra/MWh na197,50 evra/MWһ. Oktobarski ugovor povećan je za9,50 evra/MWһ na208 evra/MWһ; kalendarski ugovor za2026 godinu porastao je za4 evra/MWһ na153,50 evra/MWһ.

Premija mađarskih terminskih cena u odnosu na Nemačku dostigla je35 evra/MWһ za oktobar — u poređenju sa20 evra/MWһ za40 nedelju i21,50 evra/MWһ za kalendarsku2026 godinu — što ukazuje da trgovci računaju ograničenja prenosnih kapaciteta i rizike regionalnog snabdevanja čak i nakon spot sesije.

Energenti ne nude olakšanje; vremenski uslovi mogli bi dodatno podstaći potrošnju

Cene energenata nisu pružile prostor za popuštanje pritisaka: austrijski CEGH gas trgovao se po79,95 evra/MWһ; oktobarski i gasni terminski ugovori za četvrti kvartal porasli su za3,50 evra/MWһ na81 evra/MWһ. EU dozvole za emisije ugljen-dioksida ostale su na86,89 evra po toni.

Ugalj se kretao suprotno: oktobarski ugovor pojeftinio je za2 evra na136,50 evra po toni; ugovor za četvrti kvartal pao je za1,50 evra na137 evra po toni — ali niže cene uglja nisu bile dovoljne da neutralizuju uticaj skupog gasa troškova emisija i veće potrošnje električne energije.

Naredna promena vremena mogla bi dodatno podržati potrošnju umesto da donese olakšanje: prosečne temperature širom Mađarske i jugoistočne Evrope (osim Grčke) trebalo bi da padnu sa oko19,2 stepena Celzijusa (21. septembar) na14,4 stepena (22. septembar). U Srbiji pad se očekuje sa18,8 na14,2 stepena Celzijusa; u Bugarskoj sa19,l na13,l? (navedeno kao19,i?); prema tekstu: sa19,l? do13,l? — odnosno pad sa19,l? stepena Celzijusa na13,l? stepena Celzijusa.

Zašto razlike među berzama ostaju ključne

Neposredni signal s tržišta ukazuje na povratak visokih cena tokom radne nedelje nakon skoka zabeleženog21.septembra. Međutim neuobičajeno velike razlike između susednih berzi ostaju važnije obeležje trgovine: Srbija Slovenija i Hrvatska nude električnu energiju po nižim cenama od mađarske regije istočnog Balkana — ali ograničeni prekogranični kapaciteti i potražnja za izvozom ka Italiji sprečavaju da se ti diskonti potpuno smanje.