Crna Gora smanjila troškove uvoza struje ispod 42 miliona evra, dok se proširenje interkonektora sa Italijom približava ključnom koraku

Crna Gora ulazi u 2026. godinu sa vidljivim poboljšanjem elektroenergetskog bilansa: troškovi uvoza električne energije svedeni su na manje od 42 miliona evra u dosadašnjem delu godine. Za investitore i učesnike na tržištu to je važan signal da se finansijski teret koji je ranije nastajao zbog zastoja domaće proizvodnje počinje smanjivati, dok istovremeno raste potreba za infrastrukturom koja bi omogućila plasman viškova iz obnovljivih izvora.

Oporavak proizvodnje i pad računa za uvoz

Ministar energetike Admir Šahmanović naveo je da se bilans električne energije vraća ka ravnoteži kako se domaća proizvodnja oporavlja. Poboljšanje je povezano s ponovnim pokretanjem Termoelektrane Pljevlja i većom raspoloživošću drugih domaćih proizvodnih kapaciteta.

Izloženost Crne Gore uvozu naglo je porasla tokom perioda kada je Pljevlja bila na približno devetomesečnoj ekološkoj rekonstrukciji, zbog čega je zemlja morala da kupuje velike količine električne energije na susednim tržištima. U tom kontekstu, smanjenje uvoza za više od 100 miliona evra u odnosu na period remonta predstavlja značajno rasterećenje novčane pozicije elektroenergetskog sektora.

Drugi kabl sa Italijom kao odgovor na rast obnovljivih izvora

Dugoročnije posmatrano, priča se sve više premešta s bilansa potrošnje i uvoza na pitanje izvozne sposobnosti. Zvaničnici navode da je postignut dogovor o realizaciji dodatne veze – drugog kraka podmorskog elektroenergetskog interkonektora sa Italijom – čime bi se praktično udvostručio prenosni kapacitet ovog koridora.

Kako portfelj projekata iz obnovljivih izvora raste, kompanija CGES objavila je da ugovori o priključenju obuhvataju oko 3 GW projekata, pri čemu dominiraju solarne elektrane. To je znatno više od količine koju malo domaće tržište može da potroši, pa bi – ukoliko značajan deo tih projekata bude pušten u rad – Crnoj Gori bio potreban dovoljan izvozni kapacitet.

Interkonektor sa Italijom daje direktan pristup jednom od najvećih evropskih tržišta električne energije, a drugi kabl bi mogao da postane ključan za finansijsku održivost projekata iz obnovljivih izvora. Ipak, sam prenosni kapacitet ne garantuje automatski atraktivne prihode od izvoza.

Rizik niskih cena i potreba za fleksibilnošću

Solarna proizvodnja u Crnoj Gori često dostiže maksimum u isto vreme kada i proizvodnja iz obnovljivih izvora u Albaniji, Grčkoj, Srbiji i Italiji. To povećava rizik da se veće količine električne energije pojave na tržištu upravo kada su cene najniže.

Zbog toga će skladištenje energije i optimizacija hidroelektrana biti od ključnog značaja. Postojeći hidroenergetski kapaciteti predstavljaju prednost jer omogućavaju da se voda sačuva kada je solarna proizvodnja visoka i iskoristi tokom sati kada električna energija ima veću tržišnu vrednost.

Ulaganja u energetsku bezbednost i nastavak priprema za vetar i solare

Pored elektroenergetskog bilansa, Vlada navodi da su obavezne rezerve naftnih derivata dostigle oko 40% ciljanog nivoa potrebnog za 90-dnevne rezerve u vanrednim situacijama. Nadležni organi su takođe izdali 65 urbanističko-tehničkih uslova za projekte vetroelektrana i solarnih elektrana, što dodatno potvrđuje obim portfelja obnovljivih izvora.

Od skupog uvoza ka upravljanju viškovima

Crna Gora je prošla put od perioda kada je zastoj Termoelektrane Pljevlja nametao gotovo 182 miliona evra troškova kroz uvoz do situacije u kojoj račun za uvoz ostaje ispod 42 miliona evra. Ako se novi projekti iz obnovljivih izvora, skladištenje energije i drugi kabl sa Italijom razvijaju istovremeno, sledeći izazov mogao bi biti drugačiji: umesto finansiranja skupog uvoza, zemlja će morati da maksimalno poveća vrednost rastućih viškova električne energije.