Mađarska bi mogla da zameni ruski gas u roku od godinu dana, ali ključna je cena alternativnih količina

Mađarska bi tehnički mogla da zameni ruski prirodni gas u roku od godinu dana, što bi moglo da signalizira značajnu promenu tokova u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Budimpešta istovremeno povećava pristup alternativnim pravcima snabdevanja, ali se komercijalni teret sve više premešta sa pitanja fizičke dostupnosti na pitanje cene.

Infrastruktura omogućava neruske količine do 2027.

Mađarska već ima razvijenu gasovodnu infrastrukturu koja joj omogućava nabavku gasa iz susednih zemalja. U tom okviru, zemlja bi mogla da obezbedi nerusko snabdevanje do oktobra 2027. godine.

MVM širi diverzifikaciju, ali zadržava dugoročni ugovor sa Gazpromom

Državna kompanija MVM potpisala je sporazume o diverzifikaciji koji uključuju LNG dopremljen preko hrvatskog terminala na Krku, kao i dodatne količine gasa od zapadnih kompanija. Istovremeno, MVM zadržava dugoročni ugovor sa Gazpromom za do 4,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

Prema dostupnim informacijama, najveći deo ruskih količina stiže preko TurkStreama i njegovih produžetaka kroz jugoistočnu Evropu. To znači da bi svako ubrzano preusmeravanje tokova u praksi zavisilo i od brzine komercijalnog usklađivanja između alternativnih izvora i postojećih obaveza.

Adria kao opcija za sirovu naftu

Pored gasa, Mađarska razmatra veće korišćenje hrvatskog naftovoda Adria kao alternative ruskoj sirovoj nafti koja stiže preko naftovoda Družba. Time se širi fokus diverzifikacije i na energetsku nabavku koja nije ograničena samo na gas.

Hrvatska i region dobijaju strateški značaj—ali cena ostaje presudna

Nastavak diverzifikacije povećao bi strateški značaj Hrvatske, Grčke, Bugarske, Rumunije i Srbije kao tranzitnih ili tržišta za snabdevanje. Međutim, kako se diverzifikacija produbljuje, naglasak se pomera: komercijalno pitanje sve manje je fizička dostupnost alternativnih pravaca, a sve više cena alternativnog gasa na mestu isporuke.

Za investitore i energetske kupce to je važna razlika—jer čak i kada tehnička sposobnost zamene postoji u kratkom roku, ekonomska održivost zavisi od toga koliko alternativa košta u realnim uslovima isporuke.