Proširenje Južnog gasnog koridora i dalje zavisi od dugoročnih ugovora i finansiranja

Proširenje Južnog gasnog koridora ostaje u zastoju uprkos rastu potražnje na Balkanu za diverzifikovanim izvorima gasa. Prema informacijama iz industrije, evropski kupci nisu obezbedili dovoljno dugoročnih ugovora o preuzimanju gasa niti odgovarajuće finansiranje, što ograničava mogućnost značajnijeg povećanja isporuka kaspijskog gasa u jugoistočnu Evropu.

SOCAR još nije doneo konačnu investicionu odluku

SOCAR je saopštio da konačna investiciona odluka još nije doneta. To znači da projekat proširenja, iako se razmatra kroz scenarije povećanja transportnih kapaciteta, ne može da pređe u fazu realizacije bez jasnijih komercijalnih uslova.

Šta bi proširenje moglo da promeni u kapacitetima

Jedan od razmatranih scenarija podrazumeva povećanje kapaciteta TAP gasovoda sa 10,5 na 23,3 milijarde kubnih metara godišnje. Za TANAP je predviđeno povećanje sa 16,2 na 31,7 milijardi kubnih metara godišnje, dok bi kapacitet Južnokavkaskog gasovoda porastao sa 24 na 33,6 milijardi kubnih metara godišnje.

Azerbejdžan procenjuje da bi izgradnja proširene infrastrukture trajala oko pet godina nakon obezbeđivanja komercijalnih obaveza. Drugim rečima, vremenski okvir projekta je vezan za to da li će kupci preuzeti dovoljno dugoročnog rizika kroz ugovore koji mogu da opravdaju ulaganja.

Komercijalna napetost: diverzifikacija naspram politike EU

Ograničenje se sve više opisuje kao komercijalno, a ne tehničko. Tržišta jugoistočne Evrope – uključujući Grčku, Bugarsku, Rumuniju, Srbiju, Mađarsku, Hrvatsku i Severnu Makedoniju – aktivno traže izvore gasa koji nisu ruskog porekla. Međutim, proširenje gasovoda zahteva dugoročne ugovore koji bi mogli da podrže investicije vredne više milijardi evra.

Tu se stvara napetost sa politikom Evropske unije: kupci žele dodatne količine gasa bez ruskog porekla, ali mogu biti nevoljni da potpišu veoma dugoročne ugovore dok evropska politika istovremeno podstiče smanjenje potrošnje fosilnih goriva. Bez takvih obaveza, Azerbejdžan ima malo podsticaja da ulaže u značajno veće izvozne kapacitete.

Zašto zastoj ima posledice za region

Zastoj je posebno važan za jugoistočnu Evropu jer je region već izgradio veliki deo interkonekcija potrebnih za prijem dodatnih količina kaspijskog gasa. Fizički pristup gasu se stoga poboljšava brže nego ponuda iz proizvodnih izvora. Naredna faza diverzifikacije zato će manje zavisiti od izgradnje novih gasovoda na Balkanu, a više od toga da li su evropski kupci spremni da garantuju potražnju za gasom koji bi tim gasovodima trebalo da bude transportovan.