Srbija: dnevna cena struje skočila na 150,18 evra/MWh dok se tržišta jugoistočne Evrope razilaze

Dan unapred cene električne energije u Srbiji naglo su porasle za 47,20 evra/MWh, na 150,18 evra/MWh za 1. oktobar. Kretanje je istovremeno otkrilo širu sliku razilaženja tržišta jugoistočne Evrope: dok su neke zemlje beležile rast cena, druga su zabeležila pad, a razlike između berzi dodatno su proširile regionalne trgovačke spreadove.

Regionalni rast cena i širenje spreadova uprkos obnovljivima

Razlike među tržištima proširile su se uprkos prognozama o većoj proizvodnji iz obnovljivih izvora i nešto slabijoj ukupnoj potrošnji. Dodatni faktor bio je oštriji rast cena u Nemačkoj, koji je preokrenuo prethodnu premiju Mađarske u odnosu na nemačko tržište.

U istom periodu došlo je i do smanjenja uvoza električne energije iz Austrije i Slovačke prema Mađarskoj i Sloveniji. To je doprinelo promenama u relativnim cenama unutar regiona i uticalo na očekivanja trgovaca o dostupnosti snabdevanja.

Mađarska i Rumunija jače od Srbije, Slovenija i Hrvatska ostaju iznad

Na mađarskoj berzi HUPX cena je iznosila 163,72 evra/MWh, što predstavlja rast od 18,10 evra/MWh. Na rumunskoj berzi OPCOM cena je porasla za 20,20 evra/MWh, na 164,48 evra/MWh.

Razlika između te dve cene bila je svega 0,76 evra/MWh, znatno manja nego razlike zabeležene na južnim tržištima. U Sloveniji je cena porasla za 21,70 evra/MWh, na 170,77 evra/MWh, dok je Hrvatska zabeležila rast od 21,40 evra/MWh, na 169,38 evra/MWh.

I Slovenija i Hrvatska ostale su iznad Mađarske: premija je bila oko 7 evra/MWh u slučaju Slovenije i oko 6 evra/MWh kod Hrvatske.

Srbija najveći skok među posmatranim berzama

Srbija je zabeležila najveći rast cena među obuhvaćenim berzama jugoistočne Evrope. I pored toga što je skok bio najizraženiji u regionu, cena u Srbiji ostala je niža nego u Mađarskoj — za 13,54 evra/MWh.

Prognozirani prosečni neto uvoz za Srbiju iznosio je 735 MW. Mađarska i Hrvatska takođe su ostale neto uvoznici sa prognoziranim neto uvozom od 995 MW odnosno 896 MW.

Južna tržišta: pad Albanije i blago smanjenje Crne Gore

Južna tržišta pokazala su drugačiji trend. Na albanskoj berzi ALPEX cena je pala za 48,50 evra/MWh, na 97,94 evra/MWh — najniža vrednost među posmatranim tržištima. Na crnogorskoj berzi BELEN cena je smanjena za 1,70 evra/MWh, na 114,22 evra/MWh.

Grčka je zabeležila rast od svega 1,60 evra/MWh na 111,17 evra/MWh. Bugarska je povećala cenu za 1,10 evra/MWh na 134,86 evra/MWh. Severna Makedonija zabeležila je rast od 7,80 evra/MWh na 115,91 evra/MWh.

Mogućnosti prekogranične trgovine zavise od satnih tokova

Dnevne prosečne razlike ukazuju na potencijal prekogranične trgovine: mađarska cena bila je viša za oko 52,55 evra/MWh od Grčke i gotovo 66 evra/MWh viša od Albanije. Međutim, ostvarive marže zavise od satnih cena električne energije kao i raspoloživog prekograničnog prenosnog kapaciteta i troškova isporuke.

Neto tokovi se menjaju: više izvoza umesto neto uvoza

Na mađarskom i tržištima jugoistočne Evrope zbirni bilans promenio se sa neto uvoza od 226 MW (30. septembar) na neto izvoz od 248 MW (1. oktobar). Prognozirana potrošnja smanjena je za 80 MW na ukupno 29.382 MW.

S druge strane, prognozirana proizvodnja iz solarnih elektrana povećana je za dodatnih 1.983 MW na nivo od 6.759 MW. Taj porast više nego nadoknadio je pad proizvodnje iz vetroelektrana — sa nivoa odustajanja od oko -383 MW (na ukupno) do vrednosti vetroelektrana od oko 4.937 MW — pa se ukupna proizvodnja iz vetra i sunca povećala za približno 1.600 MW.

Ipak, navedene prognoze pružaju malo osnova da se rast cena širom regiona objasni samo povećanjem potrošnje; utvrđivanje konkretnih razloga po pojedinačnim tržištima zahtevalo bi podatke o satnoj proizvodnji i raspoloživosti elektrana te prekograničnim prenosnim tokovima.

Nemačka kao ključni spoljni signal; terminske cene jačaju

Najjača promena zabeležena je na eksternom tržištu — u Nemačkoj gde je cena porasla za čak 54,40 evra/MWh na nivo od 195,18 evra/MWh. U odnosu na prethodni dan promenio se odnos Mađarske prema nemačkom tržištu: Mađarska koja je ranije imala premiju od približno 4,90 evra/MWh prešla je u diskont od čak 31,46 evra/MWh.

Prognozirani uvoz prema Mađarskoj i Sloveniji iz Austrije i Slovačke smanjen je za ukupno dodatnih -686 MW (saopšteno kao pad) na nivo od ukupno479 MW. Italija ostaje tržište sa najvišom cenom među posmatranim zemljama: terminski/prosečni nivo navedenog dana bio je oko209 ,95ev ra /M Wh uz prosečne neto tokove prema Italiji od1 .381MW.

Pritisak troškova: gas raste dok emisije blago popuštaju

Pored kretanja spot cena električne energije po regionu jačale su i terminske cene. Za mađarski ugovor za41 . nedelju zabeleženje porasta za3 ,50ev ra /M Wh na198 ,50ev ra /M Wh; ugovor za42 . nedelju porastaoje7ev ra /M Wh na206 ,00ev ra /M Wh . Novembarska terminska cena porasla jena198 ,50ev ra /M Wh — oko35ev ra /M Wh više nego spot cena za1 . oktobar.

Cene gasa dodatno pojačavaju pritisak troškova: austrijski CEGH porastaoje n a73 ,73ev ra /M Wh , dokje gasna grčkom tržištu dostigao66 ,45ev ra /M Wh . Istovremeno,cene emisijskih jedinica pale su n a85 ,09ev ra po toni , pružajući proizvođačima električne energije iz fosilnih goriva određeno olakšanje.

Šta to znači za kupce električne energije

Za kupce električne energije neposredna izloženost višim cenama ostala j e posebno izražena u Srbiji i severnim tržištima. Iako veća prognozirana proizvodnja iz obnovljivih izvora poboljšava regionalni bilans snabdevanja , nije sprečila dnevni rast troškova električne energije u Srbiji — koji iznose47 ,20ev ra /M Wh .