Bugarska dobija gotovo milijardu evra javne podrške za razvoj 3 GW solarnih kapaciteta i 15 GWh baterija

Bugarska ubrzava energetsku transformaciju kroz kombinaciju solarne proizvodnje i velikih baterijskih skladišta, a gotovo milijardu evra javne podrške trebalo bi da pomogne realizaciji oko 3 GW novih solarnih kapaciteta i 15 GWh BESS-a. Ovaj potez je važan za investitore jer se tržišna vrednost sve više prebacuje sa same proizvodnje na sposobnost sistema da upravlja promenljivošću—posebno kada se višak energije iz podnevnog sunca treba preusmeriti na periode veće potražnje i cenovne vrednosti.

EBRD: javni doprinos mobilisao višestruko više privatnog kapitala

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) saopštila je da je finansiranje u okviru Plana za oporavak i otpornost mobilisalo nekoliko puta veći iznos privatnih investicija od obezbeđenog javnog doprinosa. Program istovremeno povezuje proizvodnju iz obnovljivih izvora sa razvojem velikih baterijskih sistema za skladištenje energije, nadovezujući se na ranije projekte u Bugarskoj koji kombinuju fotonaponske elektrane sa višesatnim skladištenjem.

Zašto je 15 GWh potencijalno prelomno za tržište

Planirani kapacitet baterijskih skladišta od 15 GWh dovoljno je velik da počne da utiče na formiranje veleprodajnih cena električne energije, konkurenciju na tržištima balansnih usluga i mogućnost Bugarske da višak solarne energije usmeri u periode kada tržišna vrednost raste—posebno tokom večernjih sati. Kako je Bugarska ubrzano širila solarne kapacitete, pojavili su se periodi niskih ili čak negativnih cena električne energije tokom dana. U takvom okruženju skladištenje postaje mehanizam koji može da „prebaci“ energiju iz vremena viška u vreme kada regionalne cene porastu.

Regionalni kontekst: večernji manjak i rast zavisnosti od uvoza

Skladištenje energije dobija dodatnu težinu zbog regionalnih razlika u bilansu snabdevanja. Izvor navodi da se Rumunija i Mađarska suočavaju sa nedostatkom električne energije tokom večernjih sati i sve većom zavisnošću od uvoza. U tom smislu, Bugarska bi mogla da koristi baterije kako bi zadržala deo viška proizvedenog tokom podneva i plasirala ga kasnije, čime bi mogla da poveća prihode od solarne proizvodnje na domaćem tržištu.

Od izvoza viškova ka izvozu fleksibilnosti—uz rizik ograničenja mreže

Očekivani efekat nije samo finansijski na nivou pojedinačnih projekata: cilj je jačanje uloge Bugarske kao izvoznika fleksibilne električne energije umesto oslanjanja isključivo na izvoz viškova proizvodnje. Ipak, kao ograničavajući faktor ostaje kapacitet elektroenergetske mreže. Veliki baterijski sistemi zahtevaju priključke odgovarajućeg kapaciteta i mogu doći u konkurenciju sa novim proizvodnim postrojenjima kada mreža ima ograničenja.

Širi investicioni ciklus i mogućnost dodatnog rasta

EBRD takođe razmatra dodatne projekte baterijskih skladišta sa državnim institucijama i privatnim investitorima, što ukazuje da aktuelni investicioni projekti možda ne predstavljaju konačan obim razvoja sektora. Iz perspektive tržišta jugoistočne Evrope, razvoj skladišnih kapaciteta u obimu koji bi mogao da utiče šire od nacionalnog nivoa posebno je relevantan: ukoliko većina planiranih 15 GWh bude puštena u rad, Bugarska bi mogla postati značajan regionalni izvor fleksibilnosti tokom večernjih sati—u trenutku kada promenljivost solarne proizvodnje čini takve kapacitete sve vrednijim.