Cene struje u jugoistočnoj Evropi naglo skočile: oporavak potražnje i pad vetra podigli troškove nabavke

Cene električne energije širom jugoistočne Evrope porasle su za ponedeljak, 12. oktobar, jer se potražnja oporavila nakon vikenda, dok je istovremeno prognozirano smanjenje proizvodnje iz vetra. Za snabdevače i industrijske kupce to je značilo neposredan rast troškova nabavke, a za trgovce signal da se tržišna ravnoteža može brzo promeniti kada se obnovljivi izvori povuku.

Skok spot cena: Srbija preko 230 €/MWh

U Srbiji su cene premašile 230 €/MWh. Mađarska, Rumunija i Bugarska približile su se nivou od oko 235 €/MWh. Na srpskom tržištu SEEPEX prosečna dnevna cena porasla je za 45,20 €/MWh na 230,76 €/MWh, dok je razlika u odnosu na mađarsku ostala relativno mala (oko 4,12 €/MWh).

Na crnogorskom tržištu BELEN cena je porasla za 43,10 €/MWh na 208,46 €/MWh. Iako je rast bio izražen po dnevnom skoku, Crna Gora je zadržala znatnu cenovnu prednost u odnosu na mađarski referentni nivo.

Terminski ugovori ukazivali na očekivanje viših cena

Rast spot cena pratio je i signal sa terminskog tržišta. Terminski ugovori ukazivali su na očekivanja trgovaca da će se visoke cene zadržati i nakon ponedeljka: mađarski ugovor za 42. nedelju dostigao je 244,50 €/MWh, dok je cena za 43. nedelju bila gotovo identična (244 €/MWh).

Regionalna ponuda pod pritiskom: više potrošnje i manje vetra

Ključna promena u ponudi i potražnji ogledala se u istovremenom rastu potrošnje i padu proizvodnje iz vetra. Prognozirana prosečna potrošnja na tržištima obuhvaćenim izveštajem porasla je za 3.605 MW na 30.588 MW (oko 13,4% više nego u nedelju). Istovremeno, prognozirana proizvodnja iz vetra pala je za 2.358 MW na 1.397 MW—za gotovo 63%.

Solarna proizvodnja trebalo je da poraste za 1.219 MW na 4.379 MW, čime bi delimično ublažila pad vetra. Ipak, kombinovana proizvodnja iz vetra i solarnih elektrana smanjila se za oko 1.139 MW. U takvom scenariju—ukoliko bi prognoze bile ostvarene—oko 4.744 MW dodatnog snabdevanja moralo bi da bude obezbeđeno iz drugih izvora ili putem uvoza u odnosu na nedelju.

Uvoz nije mogao sam da nadoknadi promenu

Neto uvoz električne energije u regionu povećan je za svega 300 MW na 3.719 MW. Uvoz preko praćenih pravaca iz Austrije preko Slovačke ka Mađarskoj i Sloveniji porastao je za 395 MW na 3.140 MW.

Podaci sugerišu da dodatni uvoz sam po sebi nije bio dovoljan da nadoknadi promene u potražnji i raspoloživosti energije iz obnovljivih izvora, pa je potreba za proizvodnjom iz drugih izvora postala veća.

Zagušenja nisu jedina priča: razlike između tržišta ostale uske

Iako su cene skočile širom regiona, razlike između pojedinih berzi bile su ograničene kada se posmatraju dnevni proseci. Razlika između tri najbliže cene—Bugarske (IBEX), Rumunije (OPCOM) i Mađarske (HUPX)—bila je manja od jednog evra po megavat-satu.

U takvim uslovima prostor za marže zasnovane isključivo na razlikama dnevnih prosečnih cena bio bi manji; isplativost prekograničnih transakcija zavisila bi od satnih cenovnih raspona i raspoloživosti prenosnih kapaciteta.

Šire kretanje: Nemačka skuplja od regiona

Cenovni rast nije bio ograničen samo na jugoistočnu Evropu. Prosečna dnevna cena na nemačkom tržištu porasla je za 74,90 €/MWh na 197,23 €/MWh—više nego dnevni rast zabeležen u Mađarskoj.

Zbog toga se cenovna premija Mađarske u odnosu na Nemačku smanjila za 26,10 €/MWh na 37,65 €/MWh, uprkos tome što je električna energija u Mađarskoj poskupela.

Za trgovce to je važno jer apsolutni rast cene ne mora nužno značiti pogoršanje regionalne premije ili automatsko povećanje zagušenja mreže; dnevni proseci ne otkrivaju stanje po pojedinačnim granicama niti tokom određenih sati.

Troškovni pritisak pojačan gasom

Pored kretanja struje, troškovni pritisak dolazio je i od gasa. Cena gasa na austrijskom čvorištu CEGH iznosila je 80,80 €/MWh, dok je novembarski ugovor poskupeo za 2,50 €/MWh na 83 €/MWh. Emisione jedinice ugljenika ostale su nepromenjene na nivou od 86,94 evra po toni.

Šta to znači za kupce: rizik brzog rasta nabavke

Za kupce u Srbiji neposredni rizik ogleda se u tome što su se cene približile nivoima viđenim u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj—dok Crna Gora zadržava značajnu cenovnu prednost. Ponedeljni skok pokazao je koliko brzo troškovi nabavke mogu porasti kada radna nedelja ponovo podigne potražnju i kada proizvodnja iz vetra oslabi.