Srbija povećava kapacitete za skladištenje gasa i jača energetsku bezbednost

Jačanje energetske bezbednosti postalo je jedan od ključnih prioriteta Srbije, a planovi vlasti se oslanjaju na dve međusobno povezane poluge: veće domaće kapacitete za skladištenje gasa i širu diversifikaciju pravaca snabdevanja. Ministarka energetike Dubravka Đedović navela je da je dugoročni cilj dostizanje kapaciteta od 2 milijarde kubnih metara, čime bi se oko polovine godišnje potrošnje gasa zemlje obezbedilo iz nacionalnih rezervi.

Put ka većim rezervama: Banatski Dvor i Tilva

U narednoj fazi očekuje se da tekući projekti značajno podignu ukupne kapacitete. Proširenje podzemnog skladišta Banatski Dvor, zajedno sa razvojem novog objekta u Tilvi planiranog kapaciteta od 300 miliona kubnih metara, moglo bi da dovede do povećanja ukupnih kapaciteta na oko 1 milijardu kubnih metara.

Investicije i modernizacija mreže uz podršku partnera

Paralelno sa širenjem skladišnih resursa, Srbija radi na unapređenju unutrašnje gasne infrastrukture kroz širi investicioni program u saradnji sa Svetskom bankom vredan oko jedne milijarde evra. Vlasti istovremeno traže podršku Evropske unije, uz argument da su modernizovane mreže ključne kako za diversifikaciju izvora snabdevanja tako i za transportne pravce.

Diskusije u okviru zajedničke radne grupe sa Evropskom komisijom obuhvatile su teme od diversifikacije snabdevanja naftom i gasom do razvoja infrastrukture, integracije u EU elektroenergetsko tržište i uticaja geopolitičkih tenzija na dostupnost energije. Ministarka je naglasila da je širenje alternativnih opcija snabdevanja ključno za očuvanje stabilnosti.

Diverzifikacija pravaca: Bugarska već omogućava uvoz iz Azerbejdžana

Nedavni infrastrukturni koraci već odražavaju ovu strategiju. Interkonektor sa Bugarskom omogućio je uvoz gasa iz Azerbejdžana, dok su dodatne veze sa Severnom Makedonijom i Rumunijom u pripremi. Izgradnja veze sa Severnom Makedonijom očekuje se početkom jeseni, uz obezbeđeno domaće finansiranje.

U planiranju budućih gasovoda predviđeno je da oni mogu da podrže i transport vodonika, što ukazuje na nastojanje da se infrastruktura prilagodi potencijalnim promenama energetskog miksa. U toku su i institucionalne reforme, uključujući osnivanje posebnog preduzeća Gas Infrastruktura koje bi upravljalo novim projektima i nacionalnom gasnom mrežom.

Stabilizacija troškova uprkos volatilnosti cena

I pored globalne volatilnosti cena goriva, vlada nastavlja intervencije na tržištu kako bi stabilizovala troškove i obezbedila pouzdano snabdevanje. Strateške rezerve su ojačane: zalihe naftnih derivata sada pokrivaju gotovo 80 dana prosečne letnje potrošnje.

Sankcije kao operativni rizik: NIS pod pritiskom OFAC rokova

Najosetljiviji deo priče ostaje pitanje sankcija koje pogađaju NIS. Održavanje rada rafinerije smatra se ključnim za stabilnost domaćeg snabdevanja gorivom, dok se tekući pregovori o restrukturiranju vlasništva vide kao presudni korak ka rešavanju otvorenih pitanja i potencijalnom skidanju kompanije sa sankcionih lista.

Razgovori sa mađarskim partnerima i ruskim akterima nastavljaju se u okviru rokova koje je odredio Office of Foreign Assets Control (OFAC), uz podršku Srbije za produženje operativne licence kompanije. Predstavnici Evropske komisije i delegacije EU u Srbiji učestvovali su u razgovorima; ambasador EU Andreas fon Bekerat istakao je energetiku kao ključno područje saradnje i naveo vidljiv napredak u reformama uz potrebu nastavka saradnje u aktuelnom geopolitičkom okruženju.

Kombinacija širenja skladišnih kapaciteta, ulaganja u mrežu i pokušaja da se ublaže regulatorni rizici trebalo bi da poveća otpornost Srbije na poremećaje u snabdevanju—ali tempo realizacije projekata i ishod pregovora vezanih za NIS ostaju ključni faktori koji će oblikovati koliko brzo će planovi preći iz strategije u merljivu sigurnost snabdevanja.