Srbija produžava ruski gas na još tri meseca, dok ubrzava skladištenje i planira diversifikaciju snabdevanja

Srbija ulazi u novu fazu upravljanja energetskim rizikom: dok se očekuje produženje aranžmana o prirodnom gasu sa Rusijom za još tri meseca, država paralelno povećava operativnu spremnost kroz proširenje skladišnih kapaciteta i projekte diversifikacije snabdevanja. Ovakav pristup dolazi u trenutku kada su globalna energetska tržišta izložena većoj volatilnosti zbog eskalacije tenzija na Bliskom istoku.

Produženje ruskog ugovora i oslanjanje na dugoročnu formulu

Produženje ruskog ugovora predviđeno je za dodatna tri meseca, a potpisivanje novog aranžmana planirano je do kraja juna. Vlasti poručuju da je nastavak isporuka ključan za očuvanje bezbednosti snabdevanja, uz istovremeno praćenje kretanja na međunarodnim energetskim tržištima.

Iako su cene prirodnog gasa na međunarodnim berzama zabeležile snažan rast, Srbija se i dalje oslanja na predvidivost dugoročnog ugovora sa Gazpromom. Cena se formira kroz naftno indeksiranu formulu sa vremenskim zaostatkom, što potrošačima daje određenu zaštitu od trenutnih tržišnih šokova. Prema tekućim procenama, uvozna cena iznosi oko 290 evra za 1.000 kubnih metara, odnosno niže je od nivoa na evropskim gasnim čvorištima.

Revidiranje cene za naredni period očekuje se u narednim nedeljama, u skladu sa kretanjem cena nafte na globalnom tržištu. Nadležni takođe naglašavaju da domaći potrošači plaćaju jedinstvenu tarifu koju odobrava Energetska agencija, bez obzira na razlike u uvoznim troškovima iz različitih izvora snabdevanja.

Diversifikacija kroz Azerbejdžan i jačanje skladišta

Pored ruskih isporuka, Srbija postepeno jača saradnju sa Azerbejdžanom. Komercijalni detalji sporazuma sa kompanijom SOCAR ocenjeni su kao poverljivi, ali se azerbejdžanski gas tretira kao važan izvor diversifikacije snabdevanja. Trenutno ugovorene količine iznose do 400 miliona kubnih metara godišnje, uz mogućnost proširenja na do 1 milijardu kubnih metara godišnje u budućnosti.

U isto vreme nastavlja se proširenje podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor. Od planiranih dvanaest novih bušotina, četiri su već završene, dok su razgovori o dodatnim kapacitetima skladištenja u Mađarskoj usmereni ka sezoni 2026/27. Cilj je da se obezbede dovoljne količine gasa za domaćinstva i industriju.

Naftovod Srbija–Mađarska kao odgovor na rizik zavisnosti

Paralelno sa gasnom komponentom strategije, Srbija priprema i izgradnju naftovoda Srbija–Mađarska. Projekat je zamišljen kao diversifikacija ruta snabdevanja sirovom naftom, a vlada ga ocenjuje kao strateški važan naročito nakon ranijih poremećaja koji su pokazali posledice zavisnosti od jednog uvoznog pravca.

Prema Ministarstvu rudarstva i energetike, realizacija projekta odvija se prema planu: izvođač radova za srpski deo već je izabran. U zvaničnim navodima ističe se da jačanje energetske diversifikacije ostaje prioritet bez obzira na moguće promene u evropskoj sankcionoj politici ili kretanja na regionalnim tržištima nafte i gasa.

U pozadini ovih poteza stoji i operativna priprema za predstojeću grejnu sezonu koja teče po planu—dok država balansira između kratkoročnog kontinuiteta ruskih isporuka i srednjoročnog smanjenja sistemskog rizika kroz dodatne izvore gasa i veće skladišne rezerve.