Mađarska povećava kapacitet priključenja za vetroelektrane na gotovo 1 GW i najavljuje prvu aukciju

Mađarska je proširila prostor za nove vetroelektrane tako što je povećala kapacitet priključenja dostupan potencijalnim projektima na gotovo 1 GW, čime je premašila raniju obavezu od 700 MW. Odluka dolazi nakon što je interesovanje investitora bilo veće od očekivanog, a regulatorni proces sada treba da pretvori taj dodatni “prostor” u tržišno merenu cenu pristupa mreži.

Kako je definisan dodatni kapacitet i šta sledi

Dodatni kapacitet utvrđen je kroz procenu potencijalnih područja za razvoj projekata, uz uvažavanje ograničenja u oblasti zaštite životne sredine, zahteva odbrane i stanja elektroenergetske mreže. Time se omogućava nadležnim organima da izdvoje veći broj megavata za priključenje bez otvaranja svakog dela zemlje za razvoj vetroelektrana.

Mađarska regulatorna uprava za energetiku i komunalne usluge sprovodi detaljnu tehničku procenu, čiji se završetak očekuje do sredine avgusta. Nakon toga, Mađarska planira da sprovede svoju prvu konkurentsku aukciju za prava na priključenje vetroelektrana.

Tender bi mogao tražiti skladištenje energije

Nacrt pravila tendera trebalo bi da bude upućen na javne konsultacije pre održavanja aukcije. Okvir tendera očekuje se da zahteva ugradnju sistema za skladištenje električne energije na lokacijama gde su baterije ili druga fleksibilna sredstva potrebna za upravljanje ograničenjima mreže i promenljivošću proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Takav zahtev ima dvostruki efekat: može olakšati integraciju projekata u sistem, ali istovremeno povećava kapitalne izdatke (CAPEX) i uvodi dodatne pretpostavke o prihodima u modele finansiranja.

Zašto je dodela priključnog kapaciteta važna, ali ne dovoljna

Ovo predstavlja značajan zaokret na mađarskom tržištu. Pristup elektroenergetskoj mreži postao je jedno od najvrednijih i najoskudnijih razvojnih prava u centralnoj i jugoistočnoj Evropi. Dodela kapaciteta sama po sebi ne čini projekte finansijski održivim, ali uklanja jednu od ključnih prepreka sa kojima se investitori suočavaju.

Projekti će i dalje morati da obezbede prava na zemljište, ekološke dozvole, studije potencijala vetra, građevinske dozvole, nabavku opreme i pouzdane modele plasmana električne energije.

Put ka cilju do 2030. i implikacije za ekonomiku projekata

Ministar energetike Ištvan Kapitan predstavio je početnu aukciju kao prvu fazu programa čiji je cilj da se do 2030. godine obezbedi najmanje 4 GW dodatnog kapaciteta za priključenje vetroelektrana. Ostvarenje tog obima zahteva značajno jačanje prenosne i distributivne infrastrukture, posebno u zonama gde su novi projekti koncentrisani izvan postojećih trafostanica velikog kapaciteta.

Mađarski elektroenergetski sistem već beleži velike oscilacije između niskih dnevnih cena pod uticajem solarne proizvodnje i skupih večernjih sati. Vetar ima drugačiji profil proizvodnje u odnosu na sunčevu energiju i mogao bi doprineti diversifikaciji portfelja obnovljivih izvora, naročito tokom zime i noću. Zbog toga će faktor iskorišćenja kapaciteta i sezonska vrednost proizvodnje biti presudni za ekonomsku isplativost projekata koji učestvuju na aukciji.

Prva aukcija za 1 GW utvrdiće tržišnu cenu pristupa mađarskoj elektroenergetskoj mreži i pokazati kako investitori vrednuju projekte koji kombinuju vetroelektrane sa skladištenjem energije i potencijalnom izloženošću prihodima od prodaje električne energije na tržištu.