Severna Makedonija zadržala operativnu fleksibilnost: akumulacije na oko 70% podržavaju hidro proizvodnju i stabilnost sistema

Severna Makedonija je uspela da održi operativnu fleksibilnost svog hidroenergetskog sistema zahvaljujući popunjenosti akumulacija od oko 70%. U praksi, taj nivo zaliha daje dovoljno uskladištene vode za realizaciju planirane proizvodnje iz hidroelektrana, ali i pomaže da se sistem drži stabilnim u periodima kada su potrebne brze intervencije.

Upravljanje zalihama kao balans između proizvodnje i rezerve

Ministarstvo energetike saopštilo je da se upravljanje akumulacijama nastavlja u skladu sa operativnim planovima koji usklađuju kratkoročnu proizvodnju električne energije sa potrebom očuvanja zaliha vode za naredni period. Takav pristup je posebno važan jer hidroelektrane ne služe samo za generisanje struje, već obezbeđuju i pomoćne sistemske usluge—uključujući brzo balansiranje sistema i regulaciju frekvencije.

Proizvodnja u maju: rast domaće ponude i manja zavisnost od uvoza

Zvanični podaci pokazuju da je Severna Makedonija u maju 2026. godine proizvela 462.653 MWh električne energije, čime je pokrila približno 96,5% domaće potrošnje. Ovaj rezultat ukazuje na povoljniji položaj domaće proizvodnje u odnosu na ranije periode kada je zemlja bila primorana da se u većoj meri oslanja na uvoz električne energije iz regiona.

Hidro rast predvođen uslovima, ali prioritet ostaje nivo akumulacija

Državna kompanija ESM navela je da je proizvodnja električne energije iz hidroelektrana povećana za 76% u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je proizvodnja iz vetroelektrana porasla za oko 10%. Veći doprinos hidroelektrana pripisan je povoljnijim hidrološkim uslovima i boljem operativnom planiranju, ali se ističe da će očuvanje nivoa akumulacija ostati prioritet tokom ostatka leta.

Zašto „70%” nije garancija neograničene proizvodnje

Iako popunjenost akumulacija od oko 70% pruža značajnu operativnu fleksibilnost, to ne znači da je sva raspoloživa voda namenjena kontinuirnoj maksimalnoj proizvodnji. Vrednost zaliha zavisi od sezonskih dotoka, očekivanih cena električne energije, ispunjavanja ekoloških obaveza, kao i potrebe za očuvanjem rezervi vode za period povećane zimske potrošnje.

Tržišni značaj tokom vršnih cena i uticaj vremenskih obrazaca

Hidroelektrane imaju poseban tržišni značaj tokom perioda vršnih cena električne energije jer njihova proizvodnja može brzo da se uključi u sistem. Čuvanje vode za takve trenutke može doneti veće prihode nego oslanjanje na kontinuiranu proizvodnju u satima kada povećana regionalna solarna proizvodnja pritiska dnevne cene.

Ministarstvo energetike navodi da je u stalnoj koordinaciji sa ESM-om i institucijama nadležnim za funkcionisanje elektroenergetskog sistema kako bi se kontinuirano pratili vremenska prognoza, nivoi akumulacija i hidrološki uslovi. Taj nadzor postaje sve važniji zbog učestalijih toplotnih talasa i nepravilne raspodele padavina, koji pojačavaju razlike između vlažnih i sušnih godina.

Zaštita od regionalne nestabilnosti i potencijal izvoza

Povoljnija hidrološka situacija predstavlja zaštitni mehanizam od nestabilnosti na regionalnom tržištu električne energije. Istovremeno, omogućava zemlji da smanji potrebu za skupim uvozom tokom perioda nestašice i potencijalno poveća izvoz kada susedna tržišta beleže manjak proizvodnje u večernjim časovima.