Turska održava najniže veleprodajne cene struje u regionu, uz rast vetra i preusmeravanje sa gasa na ugalj

Turska je tokom 24. nedelje ostala izuzetak na tržištu električne energije Jugoistočne Evrope, zadržavajući daleko najniže veleprodajne cene u regionu uprkos rastu potražnje. Prosečna cena na tržištu dan-unapred iznosila je 22,85 €/MWh, što je znatno ispod svih susednih i povezanih evropskih tržišta: Srbija (78,22 €/MWh), Grčka (91,53 €/MWh), Bugarska (93,58 €/MWh), Mađarska (98,71 €/MWh) i Italija (123,17 €/MWh).

Rast potrošnje nije oborio cene

Okruženje niskih cena nije bilo posledica slabije potrošnje. Naprotiv, potražnja za električnom energijom u Turskoj porasla je za 246,7 GWh (3,8%) na 6,74 TWh, čime je Turska bila među najvećim pojedinačnim doprinosima regionalnom rastu potrošnje tokom nedelje.

Ključni faktor koji je držao cene nižim bio je rast ponude iz varijabilnih obnovljivih izvora. Proizvodnja iz tih izvora povećana je za 368,8 GWh (67,1%), pri čemu je posebno snažno porastao doprinos vetroelektrana. Proizvodnja iz vetra više je nego udvostručena u odnosu na prethodnu nedelju (+105,9%), što je povećalo dostupnost relativno jeftine električne energije.

Hidro pad ublažen ugljem umesto gasom

Hidroenergija se kretala u suprotnom smeru: proizvodnja hidroelektrana smanjena je za 229 GWh (8,6%), što predstavlja najveći deo ukupnog regionalnog pada hidro proizvodnje. U drugim evropskim tržištima ovakav scenario često bi povećao oslanjanje na gasne kapacitete i podigao cene. Međutim, Turska se prilagodila drugačije.

Umesto da se balansiranje sistema pretežno zasniva na gasu usled slabije hidro proizvodnje, Turska se više oslonila na termoelektrane na ugalj. Proizvodnja iz uglja porasla je za 260,6 GWh (21,3%), dok je proizvodnja iz gasa opala za 20,8%. To ukazuje na značajnu promenu u strukturi termo proizvodnje tokom nedelje.

Tržišni signal: vetar smanjuje potrebu za gasom

Kombinacija jače proizvodnje iz vetra i slabije hidroenergije dovela je do jasnog tržišnog signala: veća dostupnost energije iz vetra smanjila je potrebu za gasnim kapacitetima, dok je ugalj preuzeo veću ulogu u balansiranju sistema zbog pada hidro proizvodnje. Takav proizvodni miks omogućio je da veleprodajne cene ostanu znatno ispod evropskog nivoa uprkos rastu potražnje.

Niži cenovni nivo dodatno se odrazio i na spoljnotrgovinsku poziciju Turske: neto izvoz električne energije porastao je za 53,1% tokom nedelje.

Zašto diskont traje — ali ne bez ograničenja

Za trgovce i učesnike na tržištu Jugoistočne Evrope dugotrajan cenovni diskont Turske ostaje važna karakteristika regionalne slike. Ipak, komercijalne mogućnosti koje proizilaze iz cenovnog jaza ograničene su kapacitetima interkonekcija, razlikama u tržišnom dizajnu i pravilima prekograničnog planiranja.

Zbog toga Turska i dalje funkcioniše kao tržište niskih cena u formi svojevrsnog „energetskog ostrva“, koje radi paralelno sa znatno skupljim evropskim tržištem električne energije uz samo delimičnu integraciju u regionalno formiranje cena.