Doboj: upotrebne dozvole za 104 male solarne elektrane otvaraju potencijalni pravni rizik od preko 32 miliona evra

Upotrebne dozvole za solarni portfelj u Doboju donose jasnu operativnu poruku — postrojenja mogu da krenu ka komercijalnom radu — ali istovremeno otvaraju finansijski problem koji se ne rešava samim puštanjem u pogon. Pošto spor o vlasništvu nad zemljištem na kojem su instalacije podignute još traje, investitor i javne institucije ulaze u fazu u kojoj se rizik meri kroz potencijalne odštetne zahteve i izvršivost regulisanih prihoda.

Dozvole uprkos nerešenom sporu o zemljištu

Grad Doboj izdao je upotrebne dozvole 29. juna 2026. godine za 104 male solarne elektrane koje je kompanija Etmax izgradila na Crkvenom brdu kod Podnovlja. Odluka omogućava postrojenjima da pređu na komercijalni rad, ali ostavlja otvorenu pravnu odgovornost pred nadležnim organima i šire u okviru sistema podrške.

Dozvole su izdate nakon višemesečnog protivljenja lokalnog stanovništva i ekoloških organizacija. Spor se odnosi na blizinu postrojenja stambenim objektima, ali i na zakonitost prenosa zemljišta sa Poljoprivredne zadruge Podnovlje na Grad Doboj pre njegove kasnije prodaje kompaniji Etmax.

Vrhovni sud Republike Srpske doveo u pitanje raniju presudu

U aprilu je Vrhovni sud Republike Srpske ukinuo raniju presudu Okružnog suda u Doboju i time doveo u pitanje zakonitost prvobitne transakcije zemljištem. Iako pitanje vlasništva ostaje predmet daljeg sudskog postupka, lokalna uprava je nastavila sa izdavanjem upotrebnih dozvola pre okončanja spora.

Portfelj od oko 15,6 MW i logika fid-in tarife

Smatra se da svaka elektrana ima snagu do 150 kW, što daje maksimalnu ukupnu snagu portfelja od približno 15,6 MW. Podela većeg projekta na više pojedinačnih malih elektrana može omogućiti da svaka jedinica ispuni uslove za pravo na fid-in tarifu, čime se obezbeđuju predvidljiviji prihodi tokom perioda podrške od 15 godina.

Procene navode da bi godišnji prihod mogao dostići oko 20.000 evra po postrojenju, odnosno približno 2,08 miliona evra godišnje za ceo portfelj. Na horizontu od 15 godina nominalni prihodovni potencijal mogao bi premašiti 31 milion evra, što objašnjava procene da bi potencijalni odštetni zahtevi mogli preći 32 miliona evra.

U tekstu se dodaje da bi zahtevi zasnovani na dužem tehničkom veku imovine — procenjenom na 25 do 30 godina — mogli biti i veći, ali bi svaki iznos naknade zavisio od priznatog obima štete, operativnih troškova, pretpostavki o finansiranju i obaveze investitora da preduzme razumne mere za smanjenje gubitaka.

Pravna izloženost može premašiti samu investiciju

Orijentacioni troškovi razvoja i izgradnje fragmentisanog solarnog portfelja snage oko 15,6 MW procenjuju se između 11 i 17 miliona evra, u zavisnosti od specifikacije opreme, radova na priključenju na mrežu, terena i transakcionih troškova. U takvom scenariju pravna izloženost potencijalno može biti veća od prvobitne fizičke investicije jer bi mogla uključiti izgubljene subvencionisane prihode, a ne samo nenadoknađene troškove gradnje.

Ko nosi rizik: javni organi, banke i osiguranje

Slučaj otvara složeno pitanje raspodele rizika. Etmax bi mogao da argumentuje da se prilikom kupovine zemljišta, pribavljanja dozvola i izgradnje oslanjao na odluke javnih organa. S druge strane, nadležni organi mogu biti suočeni sa pitanjem da li su upotrebne dozvole trebalo izdati dok su sudski postupci o vlasništvu bili u toku.

Banke i osiguravajuće kuće fokusiraće se na to da li je rizik vezan za vlasništvo nad zemljištem adekvatno obelodanjen, kakve su ograde sadržale pravne analize (pravna mišljenja) i da li mehanizmi naknade ostaju primenljivi ako se utvrdi da je osnovna transakcija bila nezakonita.

Upotrebna dozvola nije zamena za proveru prava

Spor takođe pokazuje zašto upotrebne dozvole ne mogu funkcionisati kao zamena za potpunu proveru prava na zemljištu. Čak i tehnički završen projekat obnovljivih izvora može biti neprihvatljiv za bankarsko finansiranje ako su katastarski podaci, prenosi vlasništva ili službenosti/prava pristupa predmet spora. Fid-in tarifa daje vidljivost prihoda, ali ne uklanja nedostatke u vlasništvu nad zemljištem.

Kredibilitet sistema izdavanja dozvola pod lupom

Za Republiku Srpsku šire pitanje odnosi se na kredibilitet sistema izdavanja dozvola za projekte obnovljivih izvora. Odštetni zahtev veći od 32 miliona evra bio bi značajan teret za javne institucije i mogao bi podstaći strožu kontrolu drugih projekata strukturiranih kroz veći broj malih proizvodnih jedinica. To bi takođe moglo uticati na buduće odluke banaka koje procenjuju projekte oslonjene na transakcije sa zemljištem u vlasništvu lokalnih samouprava uz dugoročnu regulisanu podršku.

Iako postrojenja sada imaju upotrebne dozvole, nerešen spor oko vlasništva ostavlja ekonomsku vrednost projekta neizvesnom — a ključni rizik više nije samo u izgradnji i puštanju postrojenja u rad. Prelazi ka sudskim postupcima, naknadi štete i tome koliko su sistemski prihodi stvarno izvršivi kada se ospori osnovna transakcija zemljišta.