Ekspanzija malih solarnih instalacija preoblikuje ERS, ali slaba proizvodnja i niske tarife povećavaju finansijski pritisak

Ubrzana ekspanzija malih solarnih instalacija menja energetski profil elektroprivrednog preduzeća ERS, ali istovremeno otvara pitanje održivosti finansijskog ishoda kada proizvodnja ne prati plan. Broj priključenih solarnih sistema dostigao je oko 2.200 jedinica, a samo tokom prethodne godine u distributivnu mrežu dodato je skoro 1.900 novih instalacija.

Ukupni instalirani solarni kapacitet premašio je 450 MW, što se poredi sa proizvodnjom dve termoelektrane. Ipak, uprkos snažnom rastu obnovljivih izvora, ukupna proizvodnja električne energije u 2025. godini ostala je ispod očekivanja: iznosila je 4.366 GWh, odnosno za 143 GWh manje od planiranog nivoa.

Manji učinak termoelektrana i hidroelektrana, uz poboljšanje mrežnih gubitaka

Slabiji rezultati zabeleženi su i u segmentu termoelektrana na ugalj i u hidroelektranama. U odnosu na projekcije, proizvodnja je pala za 2,8% u termoelektranama i za 3,48% u hidroelektranama.

Za razliku od toga, sistem je ostvario istorijski niske gubitke u distributivnoj mreži od 8,54%, što ukazuje na poboljšanu efikasnost. To sugeriše da operativna strana mreže napreduje, dok se glavni finansijski teret premešta na odnos između troškova nabavke/proizvodnje i prihoda od prodaje.

Niska cena električne energije i deficit u regulisanom snabdevanju

Strukturni izazovi se vide kroz obrasce potrošnje: potrošači su ukupno koristili 3.831 GWh električne energije, podeljeno između javnog snabdevanja i tržišne kupovine.

Segment regulisanog snabdevanja generisao je procenjeni finansijski deficit od oko 30 miliona evra, što je značajno doprinelo ukupnom negativnom rezultatu kompanije. Kao ključni uzrok navode se niske cene električne energije—među najnižima u Evropi i regionu—koje se direktno povezuju sa gubicima.

Menadžment ERS-a navodi da bi usklađivanje tarifa sa susednim tržištima moglo znatno promeniti finansijski ishod. Prema njihovoj proceni, prodaja električne energije po cenama sličnim onima kod EPBiH ili srpske EPS dovela bi do profita umesto deficita.

Hidrološki uslovi pojačavaju gubitke; ciljevi za 2026. pod znakom pitanja

Pored tarifnog pritiska, finansijske poteškoće dodatno su pojačane nepovoljnim hidrološkim uslovima. To je dovelo do ukupnog godišnjeg gubitka procenjenog na oko 28 miliona evra.

Zvaničnici ERS-a očekuju da proizvodni ciljevi za 2026. godinu možda neće biti u potpunosti ostvareni. Razlog je delimično smanjena proizvodnja u termoelektrani Ugljevik, mada bi poboljšani vodostaji mogli ublažiti deo manjka.

Dugoročni razvoj: interesovanje za tri hidroelektrane na Drini

Iako kratkoročni bilans opterećuju slabija proizvodnja i nepovoljne cene, dugoročni planovi ostaju predmet razmatranja. Postoji interesovanje za izgradnju tri hidroelektrane na reci Drini: Rogatica (113 MW), Tegare (112 MW) i Dubravica (87 MW).

Potencijalna vlasnička struktura mogla bi uključiti većinsko učešće EPS-a, uz udjele koje bi imali ERS i partner iz Federacije Bosne i Hercegovine. Takav model predstavlja okvir prekogranične saradnje u budućem razvoju hidroenergetike.