Hrvatska i BiH potpisale sporazum za Južnu gasnu interkonekciju, cilj je veća diverzifikacija i usklađenost s EU pravilima

Hrvatska i Bosna i Hercegovina formalno su potpisale sporazum o izgradnji Južne gasne interkonekcije, potezu čiji je cilj jačanje regionalne energetske bezbednosti kroz veću diverzifikaciju snabdevanja gasom. Sporazum je zaključen u Dubrovniku, gde su ugovor potpisali hrvatski premijer Andrej Plenković i predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto.

Šta projekat treba da promeni za snabdevanje gasom u BiH

U najavi projekta istaknuto je da bi on trebalo značajno da unapredi diverzifikaciju snabdevanja gasom u Bosni i Hercegovini. Ključna pretpostavka je mogućnost pristupa alternativnim izvorima, uključujući tečni prirodni gas (LNG) koji se doprema preko terminala na Krku u Hrvatskoj.

Zvaničnici su ocenili da bi interkonekcija trebalo da ojača energetsku sigurnost u uslovima globalne neizvesnosti, jer širi broj pravaca i izvora snabdevanja. Ideja koju su predstavili obe strane jeste da se smanji zavisnost od ograničenih izvora, uz dugoročan doprinos stabilnosti sistema.

Procedura usvajanja i institucionalna podrška

Pre samog potpisivanja, sporazum je već dobio ključna institucionalna odobrenja. Najpre ga je usvojio Savet ministara, a potom i Predsedništvo Bosne i Hercegovine, čime je omogućeno njegovo formalno usvajanje u prisustvu međunarodnih predstavnika.

Usklađenost s EU pravilima kao uslov fer pristupa

Tokom predstavljanja projekta naglašeno je da će Južna gasna interkonekcija biti strateški regionalni infrastrukturni poduhvat dugoročnog značaja. Istovremeno, adresirane su ranije zabrinutosti zbog mogućih nesuglasica među međunarodnim akterima, uz poruku evropskih i američkih zvaničnika da će inicijativa biti u potpunosti usklađena sa pravilima EU energetskog tržišta.

Ta pravila podrazumevaju otvoren pristup infrastrukturi i zabranu povlašćenog tretmana pojedinih kompanija, kako bi svi dobavljači gasa imali ravnopravan pristup. U tekstu se navodi i da su početni predlozi eksternih investitora usklađeni sa evropskim regulatornim okvirom, posebno Trećim energetskim paketom EU, koji propisuje razdvajanje operatera infrastrukture od snabdevača gasom radi fer konkurencije.

Ekonomski efekti i uloga domaćih kompanija

Pored pitanja bezbednosti snabdevanja, predstavnici energetskog sektora BiH ukazali su na širi ekonomski i industrijski značaj projekta. Federalni ministar energetike Vedran Lakić naveo je godine priprema koje su dovele do ove faze realizacije, dok je direktor Energoinvesta Mirza Ustamujić istakao važnost inicijative za jačanje energetske nezavisnosti i uključivanje domaćih kompanija u velike regionalne projekte.

Po završetku, Južna gasna interkonekcija bi trebalo da postane ključni stub regionalne energetske saradnje, doprinoseći otpornijem i diverzifikovanom sistemu snabdevanja gasom u jugoistočnoj Evropi.