Hrvatska: Solarni projekti usporeni regulatornim uskim grlima i pristupom mreži

Širenje solarne energije u Hrvatskoj suočava se s rastućim otporom na administrativnom nivou, tvrde investitori koji upozoravaju da regulatorna uska grla i problemi s pristupom elektroenergetskoj mreži usporavaju realizaciju spremnih projekata. Njihova poruka dolazi u trenutku kada međunarodne institucije pozivaju na brže odobravanje vetra i sunca kroz jednostavnije procedure.

Kašnjenja u dozvolama i priključenjima kao ključna prepreka

Pannonian Croatia Solar Initiative, koja predstavlja investitore aktivne u kontinentalnim delovima zemlje, kritikuje nacionalnog energetskog regulatora HERA-u i operatora prenosnog sistema HOPS. Prema navodima grupe, kašnjenja u izdavanju dozvola i odobrenja za priključenje na mrežu sprečavaju da se projekti koji su spremni za realizaciju pretvore u stvarne investicije.

Investitori ističu da problem, po njihovoj proceni, nije manjak interesa ili spremnosti projekata, već proceduralna neefikasnost i nekonzistentna primena propisa. Navode da završeni projekti bivaju blokirani jer nadležne institucije ne primenjuju pravila dosledno i uvode dodatne uslove koji otežavaju pristup elektroenergetskoj mreži.

OECD traži ubrzanje procedura

Kritike se pojavljuju u kontekstu preporuka OECD-a (Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj), koja je naglasila potrebu ubrzanja razvoja vetro- i solarne energije. OECD pritom zagovara jednostavnije i efikasnije procedure izdavanja dozvola kao način podrške održivom rastu.

Posledice za investicije, cene energije i zavisnost o uvozu

Učesnici na tržištu upozoravaju da bez predvidivih rokova i transparentnog regulatornog okvira Hrvatska rizikuje propuštanje prilika za širenje obnovljivih kapaciteta. U tom scenariju bi moglo izostati očekivano smanjenje cena električne energije i smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva.

Dodatan pritisak dolazi iz šireg energetskog okruženja: visoke cene električne energije i neizvesnosti u snabdevanju povezane sa globalnim geopolitičkim tenzijama. Investitori smatraju da bi kašnjenja u razvoju obnovljivih izvora mogla povećati izloženost Hrvatske cenovnoj volatilnosti i uvoznoj zavisnosti.

Novi obračun naknada mogao bi dodatno opteretiti projekte

Neizvesnost se dodatno pojačava raspravom o novoj metodologiji obračuna naknada za priključenje na mrežu. Investitori strahuju da bi takve promene mogle buduće solarne projekte učiniti manje finansijski atraktivnim, uz upozorenje da bi efekti mogli nesrazmerno pogoditi projekte u regionima poput Slavonije i drugih kontinentalnih delova zemlje.

Upozorenje na tempo tranzicije

Pannonian Croatia Solar Initiative zaključuje da bez hitnog unapređenja regulatorne efikasnosti i jače institucionalne koordinacije između ključnih energetskih tela tempo solarnih investicija može dodatno usporiti. Time bi bili ugroženi ciljevi energetske tranzicije i dugoročna sigurnost snabdevanja.