Republika Srpska predlaže stroža pravila za male solarne elektrane kako bi suzbila „parcelisanje“ projekata

Vlada Republike Srpske predložila je stroža pravila za obnovljive izvore energije, posebno za zemaljske solarne elektrane, kako bi zatvorila prostor za zloupotrebu subvencija kroz formalno „razdvajanje“ većih projekata. U središtu reforme je prag od 150 kW i način na koji se projekti registruju i klasifikuju, jer su nadležni organi identifikovali slučajeve gde je zemljište namenjeno jednom velikom solarnom razvoju deljeno na više parcela.

Kako bi se sprečilo „deljenje“ projekata ispod praga od 150 kW

Predložene izmene odnose se na solarne projekte koji ispunjavaju uslove za ulazak u režim podsticajnog otkupa električne energije. Projekti snage do 150 kW morali bi da ispune zahtev o minimalnom rastojanju između postrojenja, čime bi se ograničila mogućnost registracije većeg broja formalno nezavisnih elektrana unutar istog razvojnog područja.

Nadležni organi navode da su uočeni primeri u kojima je zemljište namenjeno jednom velikom solarnom projektu podeljeno na između 20 i 50 odvojenih parcela. Na svakoj parceli registrovana je pojedinačna elektrana snage ispod praga od 150 kW. Takav razvojni kompleks, sa više instalacija od po 150 kW, mogao bi da dostigne ukupnu snagu do oko 7,5 MW, iako bi svaka komponenta formalno mogla da bude tretirana kao mali projekat.

Zašto je to bilo finansijski privlačno: koncesije i garantovani otkup

Prema obrazloženju reforme, ovakva struktura omogućavala je investitorima da izbegnu obaveze koncesionog postupka i dobiju građevinske dozvole od lokalnih vlasti. Istovremeno, obezbeđivane su garantovane otkupne cene električne energije u periodu do 15 godina.

Ključna poruka predloga nije samo u tome da li projekat proizvodi više ili manje struje, već u tome kako regulatorna pravila utiču na klasifikaciju projekta. Ekonomska korist nije bila zasnovana na većoj efikasnosti postrojenja, već na načinu na koji je razvoj bio predstavljen kroz regulatorni okvir.

Ukidanje prethodnog odobravanja podsticaja menja finansijski rizik

Predlog takođe ukida postojeći sistem prethodnog odobravanja podsticaja. Umesto toga, pravo na garantovani otkup električne energije steklo bi se tek nakon završetka izgradnje i ispunjavanja svih zakonskih i tehničkih uslova.

Ova promena direktno menja finansijski profil malih solarnih projekata. Prethodna potvrda podobnosti mogla je da poveća poverenje banaka i investitora pre početka izgradnje. Novi model prebacuje veći deo regulatornog i razvojnog rizika na investitore: programeri bi morali da finansiraju izgradnju bez potpune sigurnosti da će elektrana na kraju dobiti očekivani mehanizam podrške.

Mogući efekti: manje spekulativnih prijava, ali tranzicioni teret

Izmenjeni regulatorni okvir mogao bi da smanji broj spekulativnih prijava projekata i spreči zauzimanje ograničenih kapaciteta za podsticaje veštački podeljenim elektranama. Istovremeno, reforma može otvoriti tranzicioni rizik za projekte koji su već strukturirani kroz više društava posebne namene, zemljišne parcele ili zahteve za priključenje.

Za banke i investitore posebno će biti važno da li konačna verzija zakona uključuje prelazne odredbe za projekte koji već imaju izdate dozvole, odobrenja za priključenje ili status prethodno odobrenih podsticaja. Bez jasnih pravila tranzicije postoji mogućnost da se promene prihodnih pretpostavki pojave nakon što je razvojni kapital već uložen.

Širi trend: kriterijumi sve više idu ka ekonomskoj suštini projekta

Reforma predstavlja širi pomak u odnosu na pristup u kojem je instalisana snaga bila jedini kriterijum prihvatljivosti projekta. Regulatori sve više analiziraju zajedničko vlasništvo, deljenu infrastrukturu priključenja, povezane zemljišne parcele, koordinisanu izgradnju i ekonomsku suštinu projekta kako bi utvrdili da li se instalacije zaista mogu smatrati odvojenim elektranama.

U praksi, predlog nastoji da zaštiti integritet sistema podsticajnog otkupa: umesto oslanjanja na formalnu snagu po instalaciji, fokus se pomera ka tome kako se projekti organizuju i realizuju. Za tržište to znači potencijalno manju mogućnost „arbitraže“ pravila—ali i potrebu za pažljivim upravljanjem prelaznim rizikom kod postojećih ulaganja.