Severna Makedonija: Solar prvi put prestigao hidro i kogeneraciju u 2025.

Severna Makedonija ulazi u novu fazu energetske tranzicije: solarna energija je tokom 2025. godine prvi put prestigla hidroenergiju po instaliranim kapacitetima, a u proizvodnji je pretekla i kogeneracione elektrane. Za investitore i tržište to je signal da se struktura snabdevanja električnom energijom pomera ka varijabilnim izvorima, uz sve veći fokus na balansiranje sistema.

Kapaciteti: rast predvođen solarnim projektima

Prema godišnjem izveštaju nacionalnog regulatora za energetiku, Regulatorne komisije za energetiku (RKE), zemlja je tokom 2025. povećala ukupne instalirane kapacitete za proizvodnju električne energije za 178,6 MW. Najveći deo tog rasta dolazi iz novih solarnih elektrana ukupne snage 115 MW, dok su dodata i dva nova vetroparka ukupnog kapaciteta 64 MW.

Brza ekspanzija solarnih projekata dovela je do toga da ukupni solarni kapacitet dostigne 962,6 MW. Time je solar postao drugi najveći izvor proizvodnje u zemlji, odmah iza termoelektrana koje i dalje ostaju najveći izvor sa 1.034 MW. Hidroelektrane su pale na treće mesto sa 719,9 MW instaliranih kapaciteta.

Miks proizvodnje: obnovljivi rastu, ali termo i dalje dominiraju

Proizvodnja iz obnovljivih izvora nastavila je da raste: ukupna proizvodnja iz OIE povećana je za 11,43% na godišnjem nivou, a udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu porastao je sa 41% na 46,4%. I pored tog napretka, termoelektrane i dalje imaju najveći udeo u ukupnoj proizvodnji sa 35,39%, zatim hidroenergija sa 21,57%, solarna energija sa 19,28%, dok kogeneracione elektrane učestvuju sa 18,23%.

Jedna od najznačajnijih strukturnih promena jeste da je solarna proizvodnja prvi put nadmašila kogeneraciju: solarne elektrane proizvele su oko 1.180 GWh, dok su kogeneracione jedinice proizvele oko 1.116 GWh.

Varijabilni izvori ubrzavaju tempo

Predsednik RKE Aco Ristov naveo je da je ukupna proizvodnja električne energije u Severnoj Makedoniji u 2025. godini iznosila 6.123 GWh, što je približno stabilno u odnosu na prethodnu godinu. U istom kontekstu istakao je snažan rast varijabilnih obnovljivih izvora: proizvodnja vetroelektrana porasla je za 32,5%, dok je solarna proizvodnja povećana za 27,7% na godišnjem nivou.

Baterije kao odgovor na balansiranje viškova

Pored širenja kapaciteta obnovljivih izvora, sve veći značaj dobija skladištenje energije u baterijama. Tokom 2025. godine regulator je izdao sedam dozvola za sisteme za skladištenje električne energije povezane sa solarnim projektima, ukupnog kapaciteta 7,1 MW.

Prema Ristovu, baterijski sistemi trebalo bi da imaju sve važniju ulogu u balansiranju viškova iz obnovljivih izvora i unapređenju efikasnosti sistema—omogućavanjem prebacivanja energije iz perioda viška u sate vršne potrošnje. On takođe očekuje da bi razvoj skladištenja mogao da smanji ukupne troškove sistema kroz bolje balansiranje mreže i efikasnije korišćenje obnovljivih izvora energije.